Razmisljam o tebi A to je tuznije od drugovanja sa oblacima U zlatnom osmehu jeseni Ostalo je toliko vetra u koracima
Nista nije ravno zacaranim stazama misli Po kojima rominjaju jesenje boje Ni srcu dok se uzdize nemirima tisine Ni jesen ne umire tako sigurno Kao sto umirem ja dok razmisljam o tebi.
nepoznat autor
[ image disabled ]
Ja sam samo ptica nosena vetrom, kako da postanem deo snova ii svemira gost
..svet mi je mali i krenula bih nekud. samo da imam krila mozda da nadjem ime ili nesto sto seca. Sivo,kao bez boje vidim da je kasno da to cudno vreme okrenem ka sebi ne slusa me vise, krenulo je samo valjda da me prati Zamorene misli pitaju me stalno ali tamne reci nikad nece stati da me zovu, da sapucu da me grle.
nn
[ image disabled ]
[ Edited Sun Dec 16 2007, 12:59PM ] Ja sam samo ptica nosena vetrom, kako da postanem deo snova ii svemira gost
Zvezde su pale u bezdan tame, duša se okomila sama na sebe.... Kroz moju budnu noć prolaziš kao talas koralnim grebenom ... zaustavljaš se i nestaješ.... Ako ti možeš spojiti nebo i more mogu li ja... kao maestral ... dodirnuti tvoje oci i ostati na tren???? Mogu li??? Večnost je između nas i tih naših susreta u snovima ....Zvezde su pale u bezdan tame, a duša opet ne zna šta će uraditi…. U spoznajama mojih najdubljih misli nema reči za neku utehu.... nema opisa za neku sliku. Vetar nema daha..... Uzmi moj dlan iscrtanih linija i pokušaj ih sastaviti u put, koji će te usmeriti prema meni.....kad tvoje ime pozelim sresti.... [ image disabled ] ma....samo jaaaaaaa vecno u potrazi za mojim gralom
Noc mi se uvlaci između trepavica...umor.... nakon prosanjanih snova u belom. Bezimeni muškarac smeđe kose s iskrama u očima i bez osmeha na usnama prosao je nekim zaraslim stazama mojih snova. Vreme ce provriti i prokljucati ove noći, burno... nošeno kišom i vetrom. Ove kapi donece na videlo mnoge senke kojima se pokrivah tokom noći... mnoge sudbine koje videh tokom ovog sna. Kao uspomena pojavices se kao beli lik...sa osmehom....onim tvojim tananim.... i mozda ces me pitati''Sejo,kako si?''....A,ja? Mozda bih zakoračila u taj tvoj drugi život, ali ne postoje vrata....jos uvek ne.....
Postojimo li mi? Negde, iza dvanaest plavih osmica. Jedan ti i jedna ja. Negde, daleko. Na električnim poljima tišine i peckavih žica. Mišjim koracima blizu zvezdama..... Oblaci nas zovu; treba otvoriti kišu. ma....samo jaaaaaaa vecno u potrazi za mojim gralom
Negde u duboko u sebi pronasla sam jednu suzu i resila da otputujem tamo gde Zemlja mirise na ruzmarin. Dugo sam stajala na raskrscu posmatrajuci leptira koji je, na mojim dlanovima, zaspao vecnim snom. Kada sam shvatila istinu otisla sam, znajuci da plavi san vise nikada necu dotaci... Ne secam se koji je bio dan, znam samo da je kisa neprestano lila i da sam se smejala dozivajuci smrt. Iza njega ostala je suza i reci koje se polako pretvaraju u ptice, a iza mene samo secanje i jedan zuti cvet zgazen na cesti. [ image disabled ] ma....samo jaaaaaaa vecno u potrazi za mojim gralom
... Divno izgleda trenutak kad, u potpunoj tišini, otvoriš oči A na plafonu, kao freska, zalutala moja najlepša misao Zbog koje sam , evo, čitavu pesmu napisao Kao ispovest, kao podsetnik, kao dokaz u opštini Da te nisam voleo uzalud.
Radoman Kanjevac
[ image disabled ]
Ja sam samo ptica nosena vetrom, kako da postanem deo snova ii svemira gost
Bili smo sve i pisci i glumci i publika, cak i oni, koji su se krili iza drugih zavesa saputajuci svaku zaboravljenu rec... Tekstovi nisu postojali, izmisljala se kratka scena... Taj neko, je mozda znao, da pozornica je ustvari raskrsnica na kojoj se ukrstaju razliciti putevi i sudbine... i znal smo svi.. oni koji jednom dodju, jednom i odu u potrazi za novim raskrsnicama... Da dragi moji, od jutra do sutra na sceni nastupaju zongleri, klovnovi, muzicari, glumci, skitnice i umetnici.... i sada.. otvaram vrata kabareu, dobrodosli gosti moji, nadjite, svoje uloge... ovo je jos jedna, od onih kratkotrajnih predstava... sad smo tu i placemo, skrivajuci se preturamo po sebi, razdiremo se i placemo...tiho...
nn
[ image disabled ]
Ja sam samo ptica nosena vetrom, kako da postanem deo snova ii svemira gost
Dosao si iz svih stvari koje sam vidjela, iz svih zvukova koje sam cula, iz lica svih, iz svakog pogleda, iz svake kapi, svakog mirisa, iz cjelova svakog, svakog udarca, iz svega toga ti si se izvio ko iz cvijeca miris, ko plamen iz suharja, i kad stavim uho na tebe ko na skoljku, cujem sum gradova kroz koje sam prosla, i onih kroz koje samo htjedoh proci - odraze vidim dalekih kupola kako se njisu u bistroj vodi tvog bica; slusam i gle, prolijecu atomi zaboravljenih ruza, i glasovi iz mrtvih pluca ustaju, slusam, moj zivot treperi u tebi, kao ptica u zamku ulovljena
Vesna Krmpotic
Ja sam samo ptica nosena vetrom, kako da postanem deo snova ii svemira gost
Potrebno mi je mnogo sunca, i to i noću, jedno da me susreće, jedno da zamnom svetlost baca,... Прикажи више u ponoru jedno dubokom, jedno da nosim u ruci kad od jada ne vidim prst pred sobom.
Potrebno mi je mnogo nežnosti, i to svakog dana, i mnogo od milošte reči: potrebno mi je primirje između srca i sećanja između neba i bola koji pred njim kleči.
Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena lica mnoga, i to svakog trena, potreban mi prijatelj i to što veći, potrebni su mi mostovi viseći....D.M.
kada ja legnem tada vi dodjete