Родјен je 19.јануара 1839 г., a умро 22.октобра 1906 г.
Као двадесетопетогодишњак прилаже своја дела за "салон" али их комисија која је радила по конзервативним принципима академизма није прихватила. Слична одбијања је доживела и група осталих импресиониста и они се труде да оснују свој властити "салон".
Са импресионистима се сусреће на сусретима "Салона независних" и његове слике су први пут изложене на овом салону 1863. године. Официјални салон и даље не прима његове слике. Године 1874. и 1877. излаже на изложбама импресиониста али се његова дела сусрећу са несхватањем и постају извори подсмеха критичара. Сезан се повлачи и дистанцира од својих пријатеља и одлази кући у Екс ан Прованс. 1886. године његов отац се коначно жени његовом мајком и након тога одмах умире, а Сезан и његове сестре се обогаћују.
Сезан је све више усамљен. 1895. продавац и скупљач слика Волард организује Сезанову прву самосталну изложбу. Сезан и даље живи само за своју уметност. 1897. године умире његова мајка.
Сезан купује атеље у Екс ан Прованс и живи у њему само са својом слушкињом, јер изолацију сматра за услов свог рада. Од 1900. не напушта атеље и у ово доба он коначно постаје познат. 15. октобра 1906. године ради у пленеру и нагло пада у несвест након чега лежи неколико сати на јаком плуску. Када га налазе његово стање је јако озбиљно и после осам дана умире у својој 67. години живота од упале плућа. 1907. године пожњеће његова дела велике успехе.
Potrebno mi je mnogo sunca, i to i noću, jedno da me susreće, jedno da zamnom svetlost baca,... Прикажи више u ponoru jedno dubokom, jedno da nosim u ruci kad od jada ne vidim prst pred sobom.
Potrebno mi je mnogo nežnosti, i to svakog dana, i mnogo od milošte reči: potrebno mi je primirje između srca i sećanja između neba i bola koji pred njim kleči.
Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena lica mnoga, i to svakog trena, potreban mi prijatelj i to što veći, potrebni su mi mostovi viseći....D.M.
kada ja legnem tada vi dodjete