Posle krace pauze da nastavimo sa istom temom, na zadovoljstvo svih nas
Dogodilo se na današnji dan
Danas je subota, 16. decembar, 349. dan 2006. Do kraja godine ima 15 dana.
1485 -Rođena je španska princeza Katarina Aragonska (Catherine of Aragon), prva od šest žena engleskog kralja Henrija VIII (Henry). Njihov razvod 1533. bez dozvole pape izazvao je englesku crkvenu reformaciju i raskid s Vatikanom.
1653. -Vođa engleskih parlamentarista u građanskom ratu protiv monarhista Oliver Kromvel (Cromwell) je, odbivši titulu kralja, proglašen lordom protektorom Engleske, Škotske i Irske.
1687. -Umro je engleski ekonomista Vilijam Peti (William Petty), tvorac teorije radne vrednosti, koji je prema Karlu Marksu (Marx) postavio temelj političke ekonomije kao nauke. Smatrao je da vrednost robe - prema njegovoj terminologiji prirodnu cenu - određuje količina rada utrošena za proizvodnju. Za razliku od merkantilista, mada je bio pod njihovim uticajem, tražio je osnovicu privrednih pojava u proizvodnji. Dela: ''Nešto o novcu'', ''Traktat o porezima i dažbinama'', ''Politička anatomija Irske'', ''Politička aritmetika''.
1770. - U Bonu je rođen Ludvig van Betoven, nemački kompozitor, najistaknutiji i najuniverzalniji stvaralac u istoriji muzike. Stvaralaštvo mu predstavlja i ujedinjuje poslednje etape klasičnog stila i prve klice romantizma, što se naročito ogleda u simfonijama i klavirskim sonatama. Komponovao je devet simfonija (deveta sa horom na tekst Šilerove "Ode radosti"), klavirske sonate (neke poznate i pod pojedinačnim nazivima "Appassionata", "Mondschein", "Pathetique"), koncerte za klavir i orkestar, gudačke kvartete...
1773. - Nezadovoljna visokim uvoznim carinama i britanskom kolonijalnom vlašću, grupa američkih kolonista, obučena u indijansku nošnju, pobacala je u bostonskoj luci u more sanduke čaja s jednog britanskog broda. Taj dogadjaj, kasnije nazvan "bostonska čajanka", nagovestio je američki rat za nezavisnost započet 1775.
[ image disabled ]
1775. - Rođena je Džejn Ostin, engleska romansijerka. Realistički je slikala obične vidove života provincijske Engleske, uzimajući likove iz tzv. više srednje klase. Zapleti njenih romana su jednostavni, dijalog je vešto vođen, a ima i humora i ironije. Najvažnija dela: "Razum i osećajnost", "Gordost i predrasude", "Mansfildski park", "Ema"...
[ image disabled ]
1818. - Rođen je srpski pisac i diplomata Matija Ban, član Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef presbiroa u vreme kneza Aleksandra Karađorđevića. Dela: drame "Smrt Uroša V", "Kralj Vukašin".
1859. - Umro je Vilhelm Grim, nemački književnik, germanist. Sa bratom Jakobom dao je zbirku "Dečje i domaće bajke braće Grim", izdao je i objasnio mnoge srednjovisokonemačke tekstove, izdao "Nemačke junačke bajke"... Grimove bajke prevedene su na sve jezike sveta i postale su duhovna svojina čovečanstva.
1882. -Rođen je mađarski kompozitor i muzikolog Zoltan Kodalj (Kodaly), uz Belu Bartoka najznačajniji mađarski muzički stvaralac 20. veka, u čijim delima je prepoznatljiva melodika i ritam narodne muzike. Napisao je studije o mađarskom muzičkom folkloru i izdao zbirke narodnih pesama. Dela: kantata ''Psalmus hungaricus'', scenska muzika ''Hari Janoš'', orkestarsko delo ''Igre iz Galante''.
1885. -U Sarajevu je počeo da izlazi srpski književni list ''Bosanska vila'', časopis ''za zabavu, pouku i književnost'', koji je bezmalo tri decenije snažno uticao na jačanje nacionalne svesti i otpora austrougarskoj okupatorskoj vlasti u Bosni i Hercegovini. Do 1887. ga je uređivao Nikola Šumonja, a potom do zabrane 15. juna 1914. Nikola Kašiković.
-1899. Rođen je engleski pisac, glumac i pevač Noel Kauard (Coward), veoma popularan između Prvog i Drugog svetskog rata u Velikoj Britaniji i SAD. Pisao je i režirao drame, komedije i muzičke revije koje se odlikuju duhovitim dijalozima, neočekivanim obrtima i scenskim efektima i po većini njegovih komedija snimljeni su filmovi. Dela: ''Vrtlog'', ''Pali anđeli'', ''Laka vrlina'', ''Reč i muzika'', ''Privatni život'', ''Nestašni duh''.
1913. - Čarli Čaplin je započeo svoju filmsku karijeru u Keystone-u.
1915. - Albert Ajnštajn je objavio svoje "Osnove opšte teorije relativnosti".
1917. - Rodjen je engleski pisac Artur Čarls Klark, kosmički vizionar u čijim su naučno-fantastičnim romanima i pričama glavne teme istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u kosmičkoj hijerarhiji i posledice ljudskih kontakata s vanzemaljskim civilizacijama. Dela: romani "2001: odiseja u svemiru", "3001: konačna odiseja", "Kraj detinjstva", "Grad i zvezde", "Sastanak sa Ramom", zbirke priča "S druge strane neba", "Dosezanje sutrašnjice", "Priče o deset svetova", "Susret sa Meduzom", "Sunčani vetar".
1920. -U zemljotresu u kineskoj provinciji Gansu poginulo je oko 180.000 ljudi.
1921. - Umro je francuski kompozitor, pijanista, dirigent, orguljaš i muzički pisac Šarl Kamij Sen Sans, romantičar tipično francuskog duha, racionalne muzičke ugladjene forme. Dela: opera "Samson i Dalila", tri simfonije, poema "Ples smrti", četiri simfonijske pesme, pet klavirskih koncerata, tri koncerta za violinu, dva koncerta za violočelo, kompozicija za kamerni sastav "Karneval životinja", klavirski trio, dva gudačka kvarteta, svita za violončelo, oratorijum "Potop", balet "Brbljivica".
1931. - Umro je srpski istoričar i sveštenik Dimitrije Ruvarac, član Srpske kraljevske akademije, bibliotekar patrijaršijske biblioteke u Sremskim Karlovcima. Proučavao je političku, crkvenu i književnu istoriju, posebno vojvođansku. Uređivao je "Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije". Dela: "Postanak i razvitak srpske crkveno-narodne avtonomije", "Srpska Mitropolija karlovačka oko polovine XVIII veka", "Istorija Arh. Mitr. Patrijarške Biblioteke".
1934. - Pušten je u saobraćaj prvi beogradski drumski most preko Save, nazvan Zemunski most kralja Aleksandra I, koji je dignut u vazduh u aprilu 1941, ubrzo po napadu nacističke Nemačke na Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. S potpornih zidova s obe strane mosta komunistički režim je u proleće 1947. uklonio kamene reljefe s grbovima Kraljevine Jugoslavije. Na mestu srušenog visećeg mosta, 1957. je podignut most nezvanično nazvan Brankov most, najverovatnije prema nazivu ulice čiji je most produžetak.
1942. - Vrhovna komanda nacističke Nemačke je u Drugom svetskom ratu izdala direktivu za borbu protiv partizana u kojoj je, suprotno odredbama Ženevske konvencije, jedinicama naređeno da upotrebe sva sredstva, čak i prema ženama i deci, i da zbog toga nijedan nemački vojnik ne sme da bude pozvan na odgovornost.
1944. - Otpočela je i odigravala se do 31. januara 1945. ardenska protivofanziva, kao neuspešan pokušaj Nemaca na Zapadnom frontu da protivofanzivom preko Ardena razbiju razvučene snage VIII američkog korpusa i time spasu ugroženu Rursku oblast i izmene nepovoljan tok ratnih događaja. U ovoj protivofanzivi Nemci su izgubili oko 220.000, a saveznici oko 77.000 ljudi.
1949. -U Bugarskoj je izvršena smrtna kazna nad Trajčom Kostovim, dugogodišnjim istaknutim liderom Komunističke partije Bugarske. On je na montiranom političkom procesu u Sofiji osuđen zbog ''titoizma''.
1949. -Vođa borbe za nezavisnost Ahmed Sukarno izabran je za prvog predsednika Indonezije posle sticanja nezavisnosti zemlje od Holandije.
1953. - Predsednik Ajzenhauer održao je prvu pres-konferenciju u Beloj kući kojoj je prisustvovalo 160 novinara.
1960. -U sudaru američkih putničkih aviona ''DC-8'' i ''Super konstelejšen'' iznad Njujorka, poginulo je svih 128 ljudi u dvema letilicama i osam na tlu.
1962. - Održana je premijera filma "Lorens od Arabije".
1965. -Umro je engleski pisac Vilijam Somerset Mom, oštar kritičar engleskog gradjanskog društva. Dosta je pisao i o egzotičnim zemljama. Dela: romani "Ljudski okovi", "Mesec i stoparac", "Kolači i pivo", "Pozorište", "Šareni veo", zbirke pripovedaka "Treptaj lista", "Na kineskom platnu", "Istok i Zapad", drame "Lejdi Frederika", "Hlebovi i ribe", "Svete plamen".
1966. -Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno je na predog Velike Britanije izglasao ekonomske sankcije protiv režima bele manjine u Rodeziji.
-1969. Donji dom britanskog parlamenta izglasao je ukidanje smrtne kazne.
1971. -Indijske trupe zauzele su Daku, a dan kasnije se predala pakistanska armija od 90.000 vojnika u Istočnom Pakistanu, pa je nezavisnost Bangladeša, proglašena 26. marta 1971, postala stvarna. Posle proglašenja nezavisnosti izbio je građanski rat u koji se umešala pakistanska armija, ali su indijske trupe 4. decembra 1971. objavile rat Pakistanu i priskočile u pomoć ''Oslobodilačkoj armiji Istočnog Bengala''.
1992. -Kopredsednici Konferencije o bivšoj Jugoslaviji Sajrus Vens (Cyrus Vance) i lord Dejvid Oven (David Owen) predložili su ministarskoj konferenciji 29 zemalja u Ženevi seriju diplomatskih i vojnih mera radi okončanja građanskog rata u Bosni i Hercegovini.
1996. -Južnokorejski apelacioni sud preinačio je smrtnu presudu bivšem predsedniku Južne Koreje Čun Du Hvanu u kaznu doživotnog zatvora.
1999. -Bivši nemački kancelar Helmut Kol (Kohl) priznao je da je pogrešio zbog prikrivanja donacija Hrišćansko-demokratskoj uniji, vladajućoj nemačkoj partiji koju je predvodio, ali je odbacio tvrdnje da je reč o podmićivanju.
2000. -Novi predsednik SAD Džordž Buš (George Bush) imenovao je penzionisanog generala Kolina Pauela (Colin Powell) za državnog sekretara, koji je postao prvi Amerikanac afričkog porekla na položaju šefa diplomatije.
2002. -Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier) i generalni sekretar NATO Džordž Robertson ozvaničili su strateško partnerstvo dveju organizacija u upravljanju krizama, što je omogućilo EU da stvara sopstvene snage za brzo reagovanje i sama vojno interveniše u inostranstvu.
2003. -Švajcarski parlament usvojio je rezoluciju kojom je turski masakr masovnih razmera nad Jermenima tokom Prvog svetskog rata, obeležen mnogim zverstvima, označen kao genocid. Ja sam samo ptica nosena vetrom, kako da postanem deo snova ii svemira gost
Danas je nedelja, 17. decembar, 351. dan 2006. Do kraja godine ima 14 dana.
1531. Papa Klement VII (Clement) naredio je da u portugalskoj prestonici Lisabonu otpočne teror inkvizicije.
1538. Papa Pavle III (Paulus) isključio je iz rimokatoličke crkve engleskog kralja Henrija VIII (Henry), koji je prethodno sebe proglasio poglavarom anglikanske crkve.
1718. Engleska je objavila rat Španiji.
1749. Rođen je italijanski kompozitor Domeniko Čimaroza (Domenico Cimarosa), autor živahnih bufo-opera rokoko stila, od kojih je najpoznatija ''Tajni brak''. Napisao je i više oratorijuma.
1778. Rođen je engleski hemičar Hamfri Dejvi (Humphry Davy), predsednik Kraljevskog učenog društva u Londonu, koji je pomoću elektrolize prvi dobio natrijum, kalijum i kalcijum u elementarnom obliku. Dokazao je da je hlor hemijski element, da je dijamant čist ugljenik, da neke kiseline ne sadrže kiseonik. Pronašao je rudarsku lampu i otkrio električni luk.
1788. Pod komandom maršala Grigorija Potemkina, Rusi su potukli Turke i zauzeli crnomorski grad Očakov.
1794. U Beču je prestao da izlazi list ''Slaveno-serbske vjedomosti'' koji je 1792. pod uticajem Dositeja Obradovića pokrenuo Stefan Novaković. Cilj lista bilo je širenje ''istine o otečestvu i prosvešćenije roda našega''. List je imao pretplatnike u Pešti, Budimu, Sent Andreji, Novom Sadu, Oseku, Trstu i Veneciji, a prodavan je i u Crnoj Gori, Rumuniji, Rusiji i podunavskim gradovima Bugarske. Zapavši u dugove, Novaković je prodao štampariju, pa je list prestao da izlazi.
1830. Umro je južnoamerički revolucionar, vojskovođa i državnik Simon Bolivar, vođa borbe za nezavisnost Južne Amerike od Španije, koji je posle niza vojnih pobeda nazvan ''El Libertador de la Patria'' (Oslobodilac otadžbine). Nezavisnost Venecuele proglasio je 1811, a od 1812. do 1825. predvodio je vojsku protiv Španaca i potukao ih u više od 200 bojeva. Oslobodio je Venecuelu, Ekvador, Panamu i Peru i izabran za predsednika Kolumbije i Bolivije koja je po njemu dobila ime. Njegovu životnu zamisao, osnivanje federacije južnoameričkih republika, omela su trvenja vladajućih slojeva i otpor SAD i Velike Britanije. Optužen da je hteo da se proglasi monarhom, povukao se s vlasti 1830. i ubrzo je umro.
1888. Rođen je jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević, nazvan ''kralj Ujedinitelj''. Umesto starijeg brata Djorđa, 1909. proglašen je prestolonaslednikom, a od 1914. je kao regent vladao Srbijom umesto bolesnog oca kralja Petra I. Prva srpska armija pod njegovom komandom izvojevala je ključne pobede u Prvom balkanskom ratu nad Turcima u Kumanovskoj i Bitoljskoj bici u oktobru i novembru 1912. Bio je na čelu Vrhovne komande srpske vojske u pobedonosnim ratovima od 1912. do 1918. u kojima je ispoljio izuzetnu ličnu hrabrost. Za vladara Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca krunisan je 6. novembra 1921. Školovao se u Švajcarskoj, Rusiji i na vojnoj akademiji Sen-Sir u Francuskoj, bio je veoma obrazovan i tečno je govorio francuski i ruski. Prilikom posete Francuskoj ubijen je u Marseju 9. oktobra 1934. Taj atentat su organizovale hrvatske ustaše, uz pomoć italijanskih fašista.
[ image disabled ]
1894. U Beogradu je Lovačko udruženje donelo prva lovačka pravila u Srbiji kako bi bila očuvana korisna divljač i potpomognuto ''umnožavanje blagorodne divljači''.
1903. Braća Vilbur (Wilbur) i Orvil Rajt (Orville Wright) izvela su prvi uspešan let avionom u istoriji vazduhoplovstva. Njihova letilica ''Flajer I'' je nad peščanim dinama blizu mesta Kiti Houk u Severnoj Karolini, SAD, poletela četiri puta, zadržavši se pritom najduže u vazduhu 59 sekundi.
[ image disabled ]
1922. Poslednji britanski vojnici napustili su Republiku Irsku.
1939. U zalivu La Plata kod Montevidea u Drugom svetskom ratu potonuo je nemački bojni brod ''Admiral Graf fon Špe'', čiji se kapetan Hans Langsdorf (Langsdorff) zbog toga kasnije ubio. Nemački brod - koji je prethodno tokom gusarskog krstarenja u južnom Atlantiku i Indijskom okeanu potopio devet trgovačkih brodova - četiri dana ranije su u pomorskoj bici teško oštetile tri britanske krstarice.
1971. Indijsko-pakistanski rat zbog Istočnog Pakistana (sadašnji Bangladeš) okončan je predajom 90.000 pakistanskih vojnika.
1973. Arapski islamski teroristi ubili su 32 ljudi na aerodromu u Rimu.
1983. U požaru u jednoj diskoteci u Madridu poginulo je 83 ljudi.
1985. Vojna vlada Ugande i njeni gerilski rivali ugovorom su podelili vlast i okončali bezmalo petogodišnji građanski rat.
1989. U Rumuniji su izbile masovne demonstracije protiv diktatorskog režima Nikolae Čaušeskua (Nicolae (Ceausescu). Nemiri koji su počeli u Temišvaru i Aradu ubrzo su preneti u Bukurešt i na celu zemlju. Vojska i zloglasna politička policija ''Sekuritate'' su u početku krvavo gušili nerede, zavedeno je i vanredno stanje, ali je posle višednevnih demonstracija i sukoba, pošto je vojska stala na stranu pobunjenog naroda, svrgnut režim Čaušeskua. Njemu je zatim na brzu ruku suđeno i zajedno sa suprugom Elenom je streljan u dvorištu jedne vojne kasarne u Trgovištu. Prvobitno je procenjeno da je u nemirima poginulo više od 5.000 ljudi, ali je naknadnim proverama brojka svedena na oko 150.
1989. Prve direktne predsedničke izbore u Brazilu posle 29 godina dobio je Fernando Kolor de Melo (Collor, Mello).
1990. Na prvim demokratskim izborima u Haitiju populistički sveštenik Žan Bertran Aristid (Jean Bertrand Aristide) izabran je za predsednika.
1992. Skupština Republike Srpske usvojila je Deklaraciju o završetku rata. Umesto Predsedništva, Skupština je ustanovila funkciju predsednika RS i za prvog predsednika izabrala Radovana Karadžića.
1994. Prilikom obaranja američkog vojnog helikoptera znad Severne Koreje jedan pilot je poginuo, a drugi se spasao katapultiranjem.
1995. Na izborima za Državnu dumu, Donji dom ruskog parlamenta, Komunistička partija Ruske federacije dobila je najviše glasova među 43 partije i politička bloka, osvojivši 158 od 450 mesta.
1996. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je za novog generalnog sekretara svetske organizacije s petogodišnjim mandatom izabrala ganskog diplomatu Kofija Anana, koji je stupio na dužnost 1. januara 1997, zamenivši egipatskog diplomatu Butrosa Butros Galija, čiji su reizbor sprečile SAD.
1996. Pobunjenici peruanskog levičarskog gerilskog pokreta ''Tupak Amaru'' zauzeli su japansku ambasadu u Limi, zapretivši da će pobiti bezmalo 490 talaca ukoliko vlastu Perua ne oslobode iz zatvora njihovih 300 saboraca.
1997. Ukrajinski putnički avion srušio se u planinskoj oblasti na severu Grčke, što nije preživeo niko od 70 ljudi u letilici.
1997. Tabo Mbeki je nasledio Nelsona Mandelu kao predsednik južnoafričke vladajuće partije Afričkog nacionalnog kongresa.
1998. SAD su, podržane Velikom Britanijom, otpočele četvorodnevne vazdušne udare na Irak, čije su mete - kako je zvanično objašnjeno - bili nuklearni, hemijski i biološki irački vojni potencijali.
2005. Makedonija je dobila status zvaničnog kandidata za članstvo u Evropsku uniju. Ja sam samo ptica nosena vetrom, kako da postanem deo snova ii svemira gost
Danas je ponedeljak, 18. decembar, 352. dan 2006. Do kraja godine ima 13 dana.
1398. Tatarski vojskovođa Timur Lenk (Tamerlan) zauzeo je indijski grad Delhi.
1644. Postavši punoletna, na presto je stupila švedska kraljica Kristina Augusta (Christina), koja je odmah potom okončala rat s Danskom, a 1648. i Tridesetogodišnji rat, koji je Švedsku učinio velikom silom na Baltiku. Abdicirala je 1654. kad je otkriveno da je tajno prešla u rimokatoličku veru, tada zabranjenu u Švedskoj.
1709. Rođena je ruska carica Jelisaveta Petrovna Romanov, ćerka Petra Velikog, čiju vladavinu od 1741. do 1762. nisu obeležile reforme i teritorijalna osvajanja, karakteristične za njenog oca i Katarinu Veliku, koja je postala carica nekoliko meseci posle njene smrti.
1737. Umro je italijanski majstor Antonio Stradivari, najpoznatiji svetski graditelj violina i drugih gudačkih instrumenata, koji je napravio oko 1.100 violina, viola i gitara. S njegovim potpisom sačuvano je oko 500 violina, 12 viola i 50 violončela. Stručnjaci nisu pronikli u tajnu savršenstva rezonance njegovih violina. Zna se da je drvo kupovao u Dalmaciji, uglavnom jelovo i vrbovo, ali se ne zna hemijski sastav laka - od svetlo crvene do tamno crvene - kojim je premazivao instrumente.
1796. "Baltimore Monitor" su prve američke novine koje su počele da izlaze i nedeljom.
1803. Umro je nemački pisac, istoričar, filozof i protestanski teolog Johan Gotfrid fon Herder (Johann Gottfried von), koji je delom ''Ideje o filozofiji istorije čovečanstva'' znatno uticao na mladog Johana Volfganga Getea (Johann Wolfgang Goethe), književni pokret ''Šturm und drang'' i nemački romantizam. Kao filozof pokušao je da izmiri materijalizam Baruha de Spinoze (Baruć) sa idealizmom Vilhelma Lajbnica (Wilhelm Leibnitz). Bio je protivnik formalizma Imanuela Kanta (Immanuel). Jedno od njegovih glavnih dela je zbirka narodnih pesama ''Glasovi naroda u pesmama'' u kojoj su i četiri srpske pesme, uključujući ''Hasanaginicu'' u Geteovom prevodu.
1856. Rođen je engleski fizičar Džozef Džon Tomson (Joseph John Thomson), predsednik Kraljevskog društva u Londonu, profesor Univerziteta u Kembridžu, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1906. Otkrio je 1897. elektron, takođe atomističku strukturu elektriciteta i dao naučni osnov provođenja elektriciteta kroz gasove.
1863. Rođen je austrougarski prestolonaslednik nadvojvoda Franc Ferdinand (Franz), čije je ubistvo u Sarajevu 1914. Austro-Ugarska iskoristila kao izgovor za napad na Srbiju, započevši tako Prvi svetski rat. Bio je vrhovni inspektor austrougarske kopnene vojske i mornarice i nosilac ideje širenja Austro-Ugarske daljim porobljavanjem susednih naroda i zemalja, pre svih Srbije. Posle velikih demonstrativnih vojnih manevara u Bosni, provokativno je izabrao srpski nacionalni praznik Vidovdan za posetu Sarajevu, što je platio glavom.
1865. Predstavnici pobedničkih država Severa i poražene Konfederacije južnih džava potvrdili su 13. amandman Ustava SAD kojim je ukinuto ropstvo, ali je proteklo mnogo godina dok to nije ostvareno u praksi.
1879. Rođen je švajcarski slikar Paul Kle (Klee), koji je s Valerijem Kandinskim i Francom Markom (Franz Marc) začeo apstraktno slikarstvo i osnovao grupu ''Plavi jahač''. Njegova dela čudesne mašte i bogate invencije odlikuju tanana osećajnost i poetičnost, a dejstvo podsvesnog koje se otkriva kroz mnogostruko simboličko značenje elemenata je otvorilo nove puteve značajne za razvoj savremenog slikarstva. Napisao je knjigu ''Pedagoška beležnica'' i dnevnik ''Otisci polusna''.
1903. Američko-panamskim ugovorom zona Panamskog kanala stavljena je pod kontrolu SAD.
1911. Rođen je francuski filmski režiser Žil Dasen (Jules Dasin), koji je u filmove kriminalističkog žanra unosio elemente društvenog angažmana. Početkom pedesetih godina 20. veka, u vreme makartističke desničarske histerije, optužen je za antiameričku delatnost i onemogućen da radi u SAD, posle čega je otišao u Evropu i snimao filmove naizmenično u Francuskoj i Grčkoj. Filmovi: ''Naci agent'', ''Brutalna snaga'', ''Goli grad'', 'Rififi'', ''Onaj koji mora da umre'', ''Zakon'', ''Nikad nedeljom'', ''Fedra''.
1913. Rođen je nemački državnik Herbert Ernst Karl Fram (Frahm), poznat kao Vili Brant (Willy Brandt), dobitnik Nobelove nagrade za mir 1971, kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974, kad je podneo ostavku jer je otkriveno da je jedan od njegovih bliskih saradnika istočnonemački špijun. Posle dolaska nacista na vlast 1933. emigrirao je i u Drugom svetskom ratu borio se u pokretu otpora u Norveškoj. Vrativši se u zemlju posle rata ubrzo je izbio u prvi plan u Socijaldemokratskoj partiji, a 1957. izabran je za gradonačelnika Zapadnog Berlina, ostavši na tom položaju do 1966. U koalicionoj vladi demohrišćanina Kurta Kizingera (Kiesinger) bio je vicekancelar i šef diplomatije. Posle izbora 1969. kao šef Socijaldemokratske stranke formirao je koalicionu vladu s liberalima. Vodio je politiku popuštanja, posebno prema istočnoevropskim zemljama - čiji je simbolični vrhunac bilo poklonjenje u prestonici Poljske Varšavi 1970. žrtvama nacizma - i veoma je doprineo stabilizaciji u Evropi. Posle 1974, kad se povukao s položaja, predvodio je Socijalističku internacionalu.
1916. Francuzi su kod Verdena, snažno utvrđene tačke na Zapadnom frontu, posle desetomesečne bitke u Prvom svetskom ratu potukli Nemce, koji su prethodno pokušali proboj masovnom ofanzivom, uz dotad neviđenu artiljerijsku pripremu. U najmasovnijoj i najkrvavijoj bici rata, poginulo je 543.000 Francuza i 434.000 Nemaca.
1935. Edvard Beneš izabran je za predsednika Čehoslovačke, četiri dana posle ostavke prvog šefa te države Tomaša Masarika (Tomas Masaryk).
1940. Tajnim planom pod šifrom ''Operacija Barbarosa'', vođa Nemačke Adolf Hitler naredio je u Drugom svetskom ratu Generalštabu nemačke armije da pripremi invaziju na Rusiju.
1947. Rođen je američki filmski režiser Stiven Spilberg (Steven Spielberg), autor niza izuzetno finansijski uspešnih filmova. Najuspešniji je sledbenik teorije da se mitološki obrasci tzv. masovne kulture i njenih medijskih disciplina mogu koristiti kao univerzalno upotrebljivi simboli u novom planetarnom metajeziku. Filmovi: ''Nešto demonsko'', ''Duel'', ''Teksas ekspres'', ''Ajkula'', ''Bliski susret treće vrste'', trilogija o Indijani Džonsu, ''E. T. vanzemaljac'', ''Park iz doba Jure'', ''Šindlerova lista''.
1948. Holandija je obnovila ofanzivu u bivšoj koloniji Indoneziji, koja je proglasila nezavisnost 1945, i zarobila vladu Ahmeda Sukarna, prekršivši sporazum kojim je 1946. priznala njegovu vladu. Sukarno i još desetak vođa su oterani u progonstvo, ali je pod pritiskom pokreta otpora i svetskog javnog mnjenja Holandija sporazumom u Hagu 1949. bezuslovno priznala suverenitet Indonezije.
1956. Japan je primljen u Ujedinjene nacije. Mirovni ugovor s Japanom u septembru 1951. u San Francisku potpisalo je 48 zemalja, ali ne i ŠSR, s kojim je Japan okončao ratno stanje tek 19. oktobra 1956, što mu je otvorilo vrata svetske organizacije.
1961. Indijska armija ušla je u Gou, portugalsku kolonijalnu enklavu na zapadnoj obali Indije.
1961. Igrač Filadelfije, Vil Čembrlen, postigao je u utakmici protiva Los Anđelesa rekordnih 78 poena
1964. Prvi put je prikazan crtać o Pink Panteru.
1970. U Italiji je posle višegodišnjih sučeljavanja stupio na snagu zakon o razvodu braka, uprkos protivljenju rimokatoličke crkve.
1972. Amerikanci su u Vijetnamskom ratu otpočeli masovno bombardovanje glavnog grada Vijetnama Hanoja i tokom 12 narednih dana i noći, nazvanih ''božićnjim bombardovanjem'', bombe iz džinovskih aviona ''B 52'' usmrtile su više od 1.600 vijetnamskih civila. Takođe je poginulo ili je zarobljeno 70 američkih pilota. 1980. Umro je sovjetski državnik ruskog porekla Aleksej Nikolajevič Kosigin, bivši premijer Sovjetskog Saveza. U Crvenu armiju stupio je 1918. kao dobrovoljac, u 15. godini, a u vreme najžešćih staljinističkih čistki između 1935. i 1938. napredovao je od predradnika do direktora tekstilne fabrike i gradonačelnika Lenjingrada, posle čega je nastavio da se uspinje ka vrhu vlasti. Od 1940. do 1953. bio je potpredsedenik Saveta narodnih komesara, odnosno Ministarskog saveta, a 1960. prvi potpredsednik Ministarskog saveta ŠSR. Od 1964. posle pada s vlasti Nikite Hruščova - do pred smrt obavljao je dužnost predsednika Ministarskog saveta (premijer).
1991. Vođa Inkata partije Mangosutu Butelezi, rival lidera Afričkog nacionalnog kongresa Nelsona Mandele, saopštio je da se povlači iz pregovora o okončanju aparthejda u Južnoj Africi.
1995. U Bonu je održana konferencija predstavnika 31 zemlje i više međunarodnih organizacija o razoružanju i uspostavljanju međusobnog poverenja zaraćenih strana u Bosni i Hercegovini.
1995. U nesreći zairskog putničkog avona, koji se srušio na severu Angole, poginuo je 141 putnik i član posade.
1999. Predsednica Šri Lanke Čandrika Kumaratunga (Chandrika) povređena je u eksploziji jedne od dveju bombi u kojima je poginulo 33 i ranjeno 137 ljudi. Vlasti u Kolombu optužile su tamilske separatiste za te terorističke akte.
2001. Umro je francuski pevač Žilber Beko (Gilbert Becaud), šansonjer koji je tokom pola veka komponovao više od 400 pesama, uključujući čuvenu ''Natali''. Njegov hit ''A sada'' doživeo je veliki uspeh u engleskoj verziji u interpretaciji Frenka Sinatre (Frank) i Barbre Strejsend (Streisand).
2005. Na predsedničkim izborima u Boliviji pobedio je Evo Morales i, kao pripadnik prekolumbovskog naroda Ajmara, postao prvi starosedelečki predsednik u modernoj izbornoj istoriji Latinske Amerike. Ja sam samo ptica nosena vetrom, kako da postanem deo snova ii svemira gost
Danas je utorak, 19. decembar, 353. dan 2006. Do kraja godine ima 12 dana. 1741. Umro je ruski pomorac i istraživač danskog porekla Vitus Bering, na ostrvu koje je potom dobilo njegovo ime. Ploveći uz Aleutska ostrva dospeo je 1728. s Aleksejem Čirikovom do Aljaske, otkrivši put u Ameriku sa zapadne strane, odnosno moreuz između Amerike i Azije. Taj prolaz koji spaja Severni ledeni okean s Tihim okeanom nazvan je Beringov moreuz. Na povratku je u moru, koje je takođe po njemu dobilo ime, pretrpeo brodolom i morao je da se iskrca na dotad nepoznato ostrvo.
1793. Francuski general Napoleon Bonaparta (Bonaparte) izvojevao je prvu značajnu vojnu pobedu, potukavši Engleze i zauzevši Tulon, što je bio njegov prvi korak ka preuzimanju apsolutne vlasti u Francuskoj 1799.
1842. SAD su priznale nezavisnost Havaja, ali je ta pacifička ostrvska zemlja - u koju su doseljenici iz SAD počeli da pristižu 1820, otimajući zemlju od domorodaca - samo formalno postala samostalna. Havajska dinastija je 1875. prihvatila punu političku i ekonomsku zavisnost od SAD koje su Havaje 1898. pretvorile u koloniju. Odlukom američkog Kongresa 1959, Havaji su postali 49. država SAD.
1843. Čarls Dineks je objavio "Božićnu pesmu" u Engleskoj.
1848. Umrla je engleska književnica irskog porekla Emili Bronte (Emily), koja se proslavila romanom ''Orkanski visovi''.
1851. Umro je engleski slikar Džozef Malord Vilijam Tarner (Joseph Mallord William Turner), izvrstan pejzažista, preteča impresionista. Odlikovao se veoma spontanim slikarskim postupkom i kolorističkom slobodom.
1863. Rođen je srpski pisac i pravoslavni teolog Svetolik Ranković, koji je realistički pripovedao o seoskom i palanačkom životu, a junaci njegovih dela uglavnom su ljudi razočarani u život. Otvorenih očiju gledao je svet i podvlačio tamne strane društva u doba raspada patrijarhalnog života. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u Beogradu. Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i političkih članaka i udžbenika i prevodio je s ruskog. Dela: romani ''Gorski car'', ''Seoska učiteljica'', ''Porušeni ideali'', pripovetke ''Jesenje slike'', ''Slike iz života''.
1863. Engleski pronalazač Frederik Volton (Frederick Walton) patentirao je u Londonu linoleum - glatki podni prekrivač. 1863. Rodjen je srpski pisac i pravoslavni teolog Svetolik Ranković, je realistički pripovedao o seoskom i palanačkom životu, a junaci njegovih dela uglavnom su ljudi razočarani u život. Otvorenih očiju gledao je svet i podvlačio tamne strane društva u doba raspada patrijarhalnog života. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u Beogradu. Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i političkih članaka i udžbenika i prevodio je s ruskog. Dela: romani "Gorski car", "Seoska učiteljica", "Porušeni ideali", pripovetke "Jesenje slike", "Slike iz života".
1895. Na inicijativu Profesorskog društva, u Beogradu je osnovan Jestastvenički (prirodnjački) muzej.
1897. Rođen je slovački pisac Jan Čajak, čija je delatnost pola veka bila vezana za slovačku manjinu u Jugoslaviji. Uređivao je casopise ''Narodno jedinstvo'' i ''Naš život''. Dela: pripovetke ''Gledanje mladenaca'', ''Eše homo'', ''Baća Onriš Pazurik'', ''Poslednji seredžan'', romani ''Zipa Cupak'', ''Zuzka Turanova'', ''U zaroblejništvu na Holičskom zamku'', ''Porodica Rovesni''.
1902. Rođen je engleski pozorišni i filmski glumac Ralf Dejvid Ričardson (Ralph David Rićarson), čiju je glumu karakterisala suzdržanost i snažna i sigurna stilska čistota. U pozorištu je s pođednakim uspehom tumačio uloge u komedijama i tragedijama, u modernim i klasičnim dramama. Filmovi: ''Zvučna barijera'', ''Citadela'', ''Ana Karenjina'', ''Pali idol'', ''Naslednica'', ''Ričard III'', ''Naš čovek u Havani'', ''Dr Živago'', ''Kartum''.
1905. Usvojen je prvi ustav Crne Gore, kojim je ona definisana kao ustavna monarhija, ali je praktično svu vlast zadržao knez Nikola I Petrović. Vlada je zavisila od skupštine, još više od kneza, koji je imao pravo da postavlja i smenjuje činovnike. Tekst ustava, nazvan ''Nikoljdanski ustav'', uglavnom je preuzet iz ustava Srbije od 1869.
1906. Rođen je ruski državnik Leonid Iljič Brežnjev, generalni sekretar Komunističke partije ŠSR, koji je na vlast došao 1964. zbacivanjem Nikite Hruščova i držao je do smrti 1982. Doprineo je uspostavljanju dijaloga sa SAD posle dugog perioda hladnih odnosa, ali je njegova vladavina najviše zapamćena po onemogućavanju promena u društvu nagoveštenih u Hruščovljevo vreme, što je imalo višestruke pogubne posledice za ŠSR.
1915. Rođena je francuska pevačica italijanskog porekla Edit Djovana Gasion (Edith Giovanna Gašion), poznata kao Edit Pjaf (Piaf), nazvana ''Mali vrabac'', simbol francuske šansone, čije se pevanje odlikovalo uzbudljivom izražajnošću. Takođe je komponovala šansone i pisala tekstove za njih. Dela: autobiografije ''Moj život'', ''Na balu uspeha''.
1941. Posle neuspele ofanzive na Moskvu u Drugom svetskom ratu, nemački vođa Adolf Hitler smenio je komandanta kopnenih trupa feldmaršala Valtera fon Brauhiča (Walter von Braućitsć) i lično preuzeo komandu nad armijom.
1946. U Indokini je počeo oslobodilački rat jedinica pod vođstvom Ho Ši Mina protiv francuskih kolonijalnih trupa.
1950. Savet NATO imenovao je američkog generala Dvajta Ajzenhauera (Dwight Eisenhower) za vrhovnog komandanta snaga tog vojnog bloka u Evropi.
1961. Gou i dve manje portugalske enklave na zapadnoj obali Indije potpuno su zaposele indijske trupe posle nepuna dva dana.
1972. Kapsula vasionskog broda ''Apolo 17'' spustila se u Tihi okean, čime je završen američki program ''Apolo'' ljudskih letova na Mesec. 1984. Britanski premijer Margaret Tačer (Thatćer) i njen kineski kolega Džao Cijang potpisali su u Pekingu sporazum prema kojem Hongkong od 1. jula 1997. posle 99 godina britanske uprave - prelazi pod suverenitet Kine.
1987. Gari Kasparov je postao svetski prvak u šahu.
1991. Nemačka vlada priznala je Sloveniju i Hrvatsku pre nego što su, posebno u Hrvatskoj, zaštićena prava naroda u manjini, na čemu je isprva insistirala Evropska zajednica. Nemačka se nije osvrtala na mnoga upozorenja da takav čin može da izazove krvoproliće.
1996. Umro je italijanski filmski glumac Marčelo Mastojani (Marcello Mastroianni), jednako uspešan kao komičar, romantični heroj, dramski glumac, ljubavnik i tumač rola u filmovima hermetičnog intelektualizma. Filmovi: ''Devojke sa Španskog trga'', ''Hronika o siromašnim ljubavnicima'', ''Bele noći'', ''Sladak život'', ''Razvod na italijanski način'', ''Noć'', ''Porodična hronika'', ''Osam i po'', ''Privatan život'', Leo poslednji'', ''Miris žene''.
1997. Singapurski putnički avion ''Boing 737-300'' srušio se blizu indonežanskog grada Palembangare, što nije preživeo niko od 104 ljudi u letilici.
1999. Portugalska enklava Makao ponovo je postala sastavni deo kineske države.
2001. U eksploziji socijalnih nemira širom Argentine masovno su pljačkane prodavnice i poginulo je 27 ljudi, predsednik Fernando de la Rua proglasio je vanredno stanje, ali je već narednog dana i sam podneo ostavku, kao i vlada Argentine.
2003. Libija, SAD i Velika Britanija istovremeno su potvrdile da su postigle dogovor kojim vlada u Tripoliju pristaje da obustavi sve programe za proizvodnnju hemijskog, biološkog i nuklearnog naoružanja i dozvoli bezuslovnu međunarodnu kontrolu svojih postrojenja.
2004. Umrla je italijanska operska pevačica Renata Tebaldi, čiji se sopran čuo u najpoznatijim svetskim operskim kućama. Na međunarodnu scenu stupila je 1946. na koncertu povodom ponovnog otvaranja milanske Skale nakon završetka Drugog svetskog rata. Pevajući pre svega u Pučinijevim i Verdijevim operama, nastupala je zajedno sa mnogim poznatim operskim pevačima, među kojima su bili Mario del Monako i Karlo Bergonci.
2004. U dve eksplozije automobila bombi u svetim šiitskim gradovima Nadžafu i Karbali, u centralnom Iraku, poginulo je najmanje 60 osoba, a više od sto je ranjeno.
- Danas je Nikoljdan, hrišćanski praznik posvećen Svetom Nikoli Čudotvorcu koji je umro 19. decembra 343. Rođen je u nikejskom gradu Patari i bio je jedinac bogatih roditelja čije je imanje razdelio sirotinji. Duhovni život je započeo u manastiru Novi Sion kod strica, Svetog Nikolaja, episkopa patarskog. Posle smrti roditelja, vođen čudesnim nebeskim glasom krenuo je u narod da širi veru hrišćansku, pravdu i milosrđe. Ubrzo je postao arhiepiskop miriklijski. Boreći se za hrišćansku istinu, na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. udario je jeretika Arija, zbog čega je udaljen sa Sabora i odstranjen iz arhijerejske službe, ali su te odluke poništene posle čudesnog javljanja nekolicini arhijereja Gospoda Isusa Hrista i Presvete Bogorodice. U vreme progona hrišćana pod carevima Valerijem Diokletijanom (Valerius Diocletianus) i Valerijem Maksimijanom (Valerius Maximianus) dospeo je u tamnicu, ali je i tamo nastavio propovedi. Još za života smatran je svetiteljem. Zaštitnik je putnika i najčešće je prikazan kao jahač na belom konju. Slave ga mornari i ribari, a kod pravoslavnih Srba jedna je od najčešćih krsnih slava.
Ja sam samo ptica nosena vetrom, kako da postanem deo snova ii svemira gost
Danas je sreda, 20. decembar, 354. dan 2006. Do kraja godine ima 11 dana.
1355. Umro je srpski car Dušan Nemanjić, sin kralja Stefana Dečanskog, kralj Srbije od 1331. do 1346, kad je u Skoplju krunisan za cara Srba, Grka i Arbanasa. Još za očeve vladavine istakao se kao vojskovođa, a pobedom nad Bugarima u bici kod Velbužda 1330. osujetio je Romeju (Vizantija) da posredstvom Bugarske istisne Srbiju iz Makedonije. Godinu dana kasnije je uz pomoć vlastele zbacio oca i krunisao se za kralja.Težio je da stvori državu koja bi u potpunosti zamenila Romejsko carstvo. U njegovo vreme Srbija je bila na vrhuncu moći u ekonomskom, vojnom, političkom i kulturnom pogledu. Uz zemlje ranije srpske kraljevine, carevina je obuhvatala Mačvu, Zahumlje, Albaniju, Epir, Tesaliju, Akarnaniju, Etoliju i Makedoniju do Hristopolja (Kavala), izuzev Soluna. Prerana smrt sprečila ga je da od tih heterogenih zajednica stvori čvrstu političku celinu. U Skoplju je 1349. objavljen prvi deo ''Dušanovog zakonika'', dopunjen 1354. na Saboru u Serezu, jedan od najvažnijih pravnih akata razvijenog feudalizma, ne samo u srpskoj državi. Najjasnije je od svih savremenika shvatio opasnost od prodiranja Turaka i nastojao je da zajedničkom odbranom spreči turska osvajanja, pa je uspostavio veze i sa zapadnim vladarima, ali plan nije ostvaren, najviše zbog nerazumevanja i surevnjivosti ugarskih vladara.
1582. U Francuskoj je prihvaćen Gregorijanski kalendar.
1699. Ruski car Petar Veliki modernizovao je ruski kalendar, saopštivši da će Nova godina počinjati 1. januara a ne 1. septembra kao dotad.
1795. Rođen je nemački istoričar Leopold fon Ranke (von), profesor Berlinskog univerziteta i član Pruske akademije nauka, koji se uglavnom bavio istorijom germanskih i romanskih naroda, ali je pisao i o narodima centralne i jugoistočne Evrope. Studirao je teologiju, zatim filologiju i doktorirao filozofiju. Za počasnog člana Društva srpske slovesnosti je izabran 1849. Kao rezultat saradnje s Vukom Karadžićem, 1829. objavio je ''Srpsku revoluciju'', jednu od najboljih knjiga o Prvom i Drugom srpskom ustanku - ''delo o ustanku obespravljene raje, naciji koja traži mesto među evropskim narodima'', kojim je skrenuo pažnju evropske javnosti na borbu srpskog naroda za oslobođenje. Ostala dela: ''Istorija Francuske'', ''Istorija Engleske'', ''Rimske pape'', ''Nemačka istorija za vreme Reformacije''.
1806. Srbi su se u Prvom srpskom ustanku s nekoliko topova neopaženo prebacili na Veliko ratno ostrvo na Dunavu, odakle su počeli da tuku tursko utvrđenje Donji grad u Beogradu. Komandant turskog garnizona Alija Gušanac u bezizlaznoj situaciji ponudio je predaju, ali je vezir Sulejman paša to odbio. Početkom januara 1807. ipak se predao, uz uslov da bez oružja ostane u Donjem gradu, a dva meseca kasnije prinuđen je da preda i to poslednje tursko uporište. Beograd je bio slobodan sve do ponovne turske okupacije 1813.
1820. U Misuriju, SAD, je uvedena taksa u iznosu od jednog dolara koju su plaćale sve neženje između 21 i 50 godina starosti.0.
1830. Velika Britanija, Rusija, Francuska, Austrija i Pruska su na Londonskoj konferenciji potvrdili odluku Belgije da se odvoji od Holandije.
1860. Južna Karolina se prva od 11 južnih robovlasničkih država otcepila od SAD, što je bio uvod u četvorogodišnji Američki građanski rat započet 1861.
1863. Rođen je srpski matematičar Bogdan Gavrilović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije od 1931. do 1937. Autor je niza radova iz raznih oblasti matematike i univerzitetskih udžbenika ''Analitička geometrija'' i ''Teorija determinanata''.
1894. Rođen je australijski državnik Gordon Menzis (Menzies), premijer Australije s najdužim stažom, šef vlade kao lider Ujedinjene australijske partije od 1939. do 1941, a potom kao vođa Liberalne partije od 1949. do 1966. Znatno je doprineo jačanju uticaja SAD u Australiji i uvukao je zemlju u Vijetnamski rat na američkoj strani.
1912. U Londonu je počela mirovna konferencija Turske i balkanskih zemalja, posle pobeda balkanskih saveznika koji su osvojili gotovo sve turske evropske posede. Za uspeh Srbije, Crne Gore, Grčke i Bugarske bile su presudne pobede Prve srpske armije pod komandom prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića u Kumanovskoj bici 23. i 24. oktobra i u Bitoljskoj bici od 16. do 19. novembra 1912. nad turskom Vardarskom armijom. Na konferenciji se Turska odrekla svih izgubljenih teritorija, ne pristajući jedino da preda još neosvojeni grad Jedrene. Zbog toga je Prvi balkanski rat nastavljen početkom februara 1913. i posle novih turskih poraza mirovni ugovor s Turskom sklopljen je 30. maja 1913. u Londonu.
1937. Umro je nemački general i vojni pisac Erih Fridrih Vilhelm Ludendorf (Erić Friedrić Wilhelm Ludendorff), jedan od ključnih nemačkih komandanata u Prvom svetskom ratu. U početku rata uspešno je rukovodio operacijama na Istočnom frontu, a 1916. postavljen je za prvog pomoćnika štaba Vrhovne komande. Na tom položaju praktično samostalno je rukovodio vojnim operacijama, sve više preuzimajući i političko-ekonomsko vođenje rata, ali je smenjen u oktobru 1918, posle neuspelih ofanziva u proleće i leto te godine. Jedan je od ideologa kasnije nacističke agresivne vojne doktrine i pobornik totalnog rata. Dela: ''Totalni rat'', ''Moje ratne uspomene 1914-1918.''.
1944. Objavljen je prvi broj lista ''Jedinstvo'' namenjen čitaocima Autonomne Kosovsko-metohijske oblasti. Od 1945. list izlazi u Prištini, najpre jednom sedmično, a kasnije je postao dnevnik. 1945. Karl Rener (Renner) izabran je za prvog predsednika austrijske Druge republike.
1960. Osnovan je Front nacionalnog oslobođenja Južnog Vijetnama, poznat kao Vijetkong, antiamerički gerilski pokret koji je u sadejstvu s armijom Severnog Vijetnama 1975. izvojevao pobedu nad vojskom SAD i snagama južnovijetnamske marionetske vlade.
1968. Umro je američki pisac Džon Stajnbek (John Steinbeck), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. Preplićući naturalizam s humorom, pisao je o životu eksploatisanih u vreme velike ekonomske krize tridesetih godina 20. veka, tegobnom životu seljaka bezemljaša, životu skitnica i probisveta, o animalnim porivima u čoveku i pobuni nekonformističke mlade generacije. Dela: romani ''Plodovi gneva'', ''Zima našeg nezadovoljstva'', ''Istočno od raja'', ''Kvart Tortilja'', ''O miševima i ljudima'', ''U neizvesnoj bici'', drama ''Mesec je zašao'', putopis ''Putovanja s Čarlijem'', eseji ''Kratka vladavina Pipina IV''.
1970. Pod pritiskom radničkih nemira, ostavku je podneo šef vladajuće Poljske ujedinjene radničke partije (komunisti) Vladislav Gomulka (Wladyslaw Gomolka), koga je nasledio Edvard Gjerek (Edward Gierek).
1971. Predsednik Pakistana Aga Mohamed Jahja Kan (Agha Mohammed Yahya Khan) podneo je ostavku posle poraza trupa njegove zemlje od indijske armije u Istočnom Pakistanu (sadašnji Bangladeš) i predao je vlast Zulfikaru Ali Butu (Bhutto).
1973. Od eksplozije razorne bombe aktivirane kad je naišao njegov automobil, u Madridu je ubijen španski premijer Luis Karero Blanko (Carrero Blanco).
1974. Umro je srpski vajar Risto Stijović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, umetnik fine linije i plemenite materije. Studije je počeo na Umetničkoj školi u Beogradu, a posle prelaska preko Albanije u Prvom svetskom ratu dospeo je sa srpskom vojskom na Krf, odakle je otišao u Marsej, zatim u Pariz, gde je studirao i izlagao. Izgradio je karakterističan izraz zasnovan na zatvorenim uprošćenim volumenima, s tematikom ženskog akta ili portreta i iskazao je posebnu sklonost u obradi retkog i skupocenog drveta. Autor je mnogih spomenika, izvanredno stilizovanih životinja i ptica u kamenu, bronzi i drvetu.
1982. Umro je srpski kompozitor Milan Ristić, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Beogradu, Parizu i Pragu. Bio je učenik Miloja Milojevića i Josipa Slavenskog. Dela: devet simfonija, ''Muzika za kamerni orkestar'', ''Suita giocosa'', ''Simfonijske varijacije'', koncerti za violinu, za klavir, za kamerni orkestar, za klarinet, kamerne, klavirske i vokalne kompozicije.
1982. Umro je poljski pijanista jevrejskog porekla Artur Rubinštajn (Rubinstein), čije se virtuozno muziciranje odlikovalo bogatstvom emocija i žestokim temperamentom. Nenadmašno je tumačio Frederika Šopena (Fryderyk Chopin), Ludviga van Betovena (Ludwig, Beethoven), Roberta Šumana (Sćumann) i savremene španske kompozitore. Napisao je memoarsko delo ''Godine moje mladosti''.
1987. U najgoroj mirnodopskoj nesreći na moru, sudar filipinskog feribota ''Dona Paz'' i jednog tankera preživelo je samo 11 od 4.397 putnika i članova posade feribota. ''Dona Paz'' je bio registrovan za prevoz najviše 1.500 ljudi.
1989. SAD su otpočele invaziju Paname s 12.000 vojnika, kojima se pridružilo još toliko američkih vojnika stacioniranih u toj zemlji Srednje Amerike, radi zbacivanja bivšeg američkog štićenika premijera Manuela Antonija Norijege (Antonio Noriega).
1990. Šef sovjetske diplomatije Eduard Ševardnadze znenada je podneo ostavku, upozorivši parlament na opasnost uspostavljanja diktatorskog poretka u zemlji.
1992. Na prvim visestranačkim izborima u Saveznoj Republici Jugoslaviji birani su poslanici Savezne skupštine, predsednici Srbije i Crne Gore, poslanici republičkih skupština i organi lokalne vlasti. U prvom izbornom krugu za predsednika Srbije među sedam kandidata izabran je Slobodan Milošević. U Crnoj Gori su u prvom krugu od devet kandidata najviše glasova dobili Momir Bulatović i Branko Kostić, a u drugom krugu pobedio je Bulatović.
1995. Međunarodne snage pod nazivom Ifor, u kojima su dominirale trupe NATO, preuzele su misiju sprovođenja mira u Bosni i Hercegovini od snaga Ujedinjenih nacija, u skladu s mirovnim sporazumom potpisanim u Parizu šest dana ranije.
1995. Američki avion ''Boing 757'' sa 163 putnika i člana posade, koji je leteo od Majamija ka kolumbijskom gradu Kali, srušio se u planinama jugozapadne Kolumbije i nesreću je preživelo samo četvoro ljudi.
1998. Amerikanka nigerijskog porekla Nkem Čukvu (Chukwu) je rodila osmorke, što je bio prvi takav poznat slučaj. Najmanja beba umrla je sedam dana kasnije.
1999. Britanski vojnici iz sastava Sfora uhapsili su - na osnovu tajne optužnice Haškog tribunala - general- potpukovnika Vojske Republike Srpske Stanislava Galića, savetnika potpredsednika RS za vojna pitanja, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa od oktobra 1992. do penzionisanja u maju 1994. Prilikom hapšenja Galić je brutalno pretučen.
1999. Simboličnim ulaskom jedinice kineske armije, portugalska enklava Makao je posle bezmalo četiri i po veka postala integralni deo Kine. Taj lučki grad Portugalci su počeli da grade 1557, a ugovorom Lisabona i Pekinga grad i područje oko njega 1887. zvanično su postali portugalska kolonija.
2000. Savezna Republika Jugoslavija postala je član Međunarodnog monetarnog fonda i Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO).
2001. Umro je singapurski državnik i pisac Lepold Sedar Sengor, bivši predsednik Senegala, jedan od najistaknutijih afričkih lidera i svetski poznat pesnik. Šef države postao je 1960. i na tom položaju ostao je dve decenije.
2001. Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio rezoluciju o slanju međunarodnih snaga u Avganistan pod komandom Velike Britanije. Ja sam samo ptica nosena vetrom, kako da postanem deo snova ii svemira gost
Danas je cetvrtak 355. dan 2006. do kraja godine je ostalo jos 10 dana. 1375. - Proslavljeni italijanski pisac i humanist, Đovani Bokačo, preminuo je u 62. godini. Pisao je pesme, romane i novele. Najpoznatije delo mu je "Dekameron", u osnovi antiklerikalno, zbirka od 100 veoma uspelih novela sa slobodnim temama. Iz njega su uzimali motive Molijer, Šekspir i Marin Držić. Ostala dela: "Danteov život", "Filostrato", "Fiameta" i dr.
1849. - U Filadelfiji je osnovan prvi američki klizački klub.
1879. - Rodjen je sovjetski diktator gruzinskog porekla Josif Visarionovič Džugašvili Staljin, koji je metodama političke strahovlade i neograničenom ličnom vlašću upravljao SSSR-om 29 godina. Kao učenik bogoslovije pristupio je socijaldemokratskim kružocima, potom boljševicima.U partijski Politbiro i Vojno-revolucionarni komitet ušao je u oktobru 1917, a od aprila 1922. do smrti u martu 1953. bio je generalni sekretar partije. Posle smrti Lenjina u januaru 1924. vešto je koristio borbe u partijskom vrhu i jednog po jednog fizički je - uglavnom posle montiranih političkih procesa - eliminisao sve koji bi mogli da mu ugroze vlast. Vremenom je to postao razradjen sistem terora sa ogromnom mrežom zatvora i koncentracionih logora u koje su slati milioni ljudi. Izgradio je kult svoje ličnosti u SSSR-u, što je postepeno zahvatilo gotovo sve komunističke partije u svetu. Čistke je započeo 1934. i likvidao je praktično sve stare boljševike, partijske, državne i armijske rukovodioce, mnoge rukovodioce Kominterne i čitava rukovodstva stranih komunističkih partija, uključujući jugoslovensko. U otadžbinskom ratu protiv Nemačke i njenih saveznika od 1941. do 1945. bio je vrhovni komandant oružanih snaga, učestvovao je na medjunarodnim konferencijama u Teheranu, Jalti i u Potsdamu, prihvatio je podelu interesnih sfera posle Drugog svetskog rata u Evropi i Aziji. Stvorio je 1947. Informacioni biro komunističkih partija, pomoću kojeg je nastojao da obezbedi uticaj u komunističkom svetu posle raspuštanja Kominterne i 1948. pokušao je da se obračuna s jugoslovenskim rukovodstvom. Doprineo je zaoštravanju medjunarodnih odnosa u vreme hladnog rata i okrnjio je ogroman ugled SSSR stečen odlučujućom ulogom u slamanju fašizma u Drugom svetskom ratu.
1881. - U Beogradu je osnovano Društvo novinara Srbije, jedno od najstarijih u Evropi. U Beogradu su tada izlazila 22 lista i časopisa. Predsednik prvog Upravnog odbora Društva bio je srpski pisac Laza Kostić, tada urednik "Srpske nezavisnosti".
1898. - Marija i Pjer Kiri su otkrili prvi radioaktivni element - radijum, po kojem je i pojava radioaktivnosti dobila ime.
1913. - U "New York World"-u su odštampane prve ukrštene reči.
1914. - Realizovan je prvi dugometražni nemi film, komedija "Tillie's Punctured Romance" u kojoj je glavnu ulogu glumio Čarli Čaplin.
1932. - Fred Aster i Džindžer Rodžers su snimili prvi zajednički film - "Flying Down to Rio".
1937. - Premijera prvog dugometražnog crtanog filma u boji. Bila je to Diznijeva "Snežana i sedam patuljaka".
1937. - Rodjena Džejn Fonda Američka filmska glumica Džejn Fonda, ćerka takodje filmske zvezde Henrija Fonde, ostvarila je niz značajnih uloga u holivudskoj kinematografiji. Ova svestrana žena, poznata je ne samo kao glumica već i kao politički angažovana osoba, fitnes guru i manekenka. Ispoljila je veliku društvenu angažovanost, posebno u protivljenju učešća vojske SAD u Vijetnamskom ratu. Filmovi: "Barbarela", "Konje ubijaju, zar ne?" (Oskar), "Klut" (Oskar), "Povratak ratnika" (Oskar), "Julija", "Na zlatnom jezeru", "Kineski sindrom"
1989. - Vanredno stanje u Rumuniji Predsednik Rumunije Nikolae Čaušesku proglasio je vanredno stanje u zapadnoj županiji Timiš, u čijem su glavnom gradu Temišvaru dva dana pre toga izbile masovne demonstracije protiv njegovog diktatorskog režima. Nemiri su se ubrzo preneli u Bukurešt i celu zemlju, pa je posle višednevnih demonstracija i sukoba, pošto je vojska stala na stranu pobunjenog naroda, svrgnut njegov režim. Posle sudjenja "na brzu ruku" on je sa suprugom Elenom streljan u dvorištu kasarne u Trgovištu. 1997. - U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji pobedio je socijalista Milan Milutinović, kandidat Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije. Ja sam samo ptica nosena vetrom, kako da postanem deo snova ii svemira gost
Danas je petak, 22. decembar, 356. dan 2006. Do kraja godine ima devet dana.
69. U Rimu su cara Aula Vitelija (Aulus Vittelius) ubile pristalice Tita Flavija Vespazijana (Tutus Flavius Vespasianus), koji se u Egiptu proglasio carem.
640. Saraceni su zauzeli Aleksandriju, dve godine pošto su otpočeli invaziju na Egipat.
1639. Rođen je francuski pisac Žan Rasin (Jean Racine), istaknuti predstavnik klasicizma, koji je do savršenstva doveo francusku tragediju, uprostio radnju i insistirao na psihološkoj analizi ljudskih, naročito ljubavnih strasti. Pisao je veoma melodičnim stihovima. Dela: tragedije ''Andromaha'', ''Fedra'', ''Britanikus'', ''Berenisa'', ''Mitridat'', ''Atalija'', komedija ''Parničari''.
1666. Umro je italijanski slikar Gverčino (Guercino), pripadnik bolonjske slikarske škole, vodeći barokni majstor. Najviše je oslikavao crkve i palate i posebno je poznat po kompoziciji ''Aurora'' u rimskoj palati Kasino Ludovizi, koja je jedan od najlepših primera iluzionističkog slikarstva.
1790. Ruske trupe pod komandom Aleksandra Suvorova razbile su Turke i zauzele grad Ismail, važnu luku u delti Dunava.
1858. Rođen je italijanski kompozitor Djakomo Pučini (Giacomo), čije se opere odlikuju tipično italijanskim karakteristikama: jakim emocijama, patetičnošću i sentimentalnošću. Dela: opere ''Boemi'', ''Toska'', ''Madam Baterflaj'', ''Manon Lesko'', ''Devojka sa Zapada'', ''Djani Skiki'', ''Turandot'' (nedovršena).
1870. Pjer Žil Jansen, francuski astrofizičar, otisnuo se u vazduh u balonu kako bi dalje izučavao pomračenje Sunca. On je dve godine ranije, za vreme posmatranja Sunčevog potpunog pomračenja, prvi otkrio način za posmatranje protuberanaca i prvi ih je posmatrao oko nepomračenog Sunca.
1880. Umrla je engleska književnica Džordž Eliot (George), koja je realistički opisivala englesku provinciju. Pritom je otkrivala duboku osećajnost pomešanu s humorom i uverenje da na ljude blagotvorno deluju iskušenja i patnje. Dela: romani ''Vodenica na Flosi'', ''Adam Bid'', ''Sajlas Marner'', ''Romola''.
1882. Tomas Edison izumeo je električne sijalice na žici kao ukras za jelku
1894. Francuski artiljerijski kapetan Alfred Drajfus (Dreyfus) osuđen je na doživotnu robiju, na osnovu montirane optužbe da je Nemačkoj prodavao vojne tajne. Poslat je u jedan od najgorih zatvora u svetu na Djavolskim ostrvima u Francuskoj Gijani. U njegovu odbranu ustao je i najslavniji pisac tog vremena Emil Zola (Emile) koji je pod naslovom ''Optužujem'' u otvorenom pismu predsedniku Republike hrabro i odlučno obrazložio sve činjenice i vatrenim rečima izrazio uverenje u Drajfusovu nevinost. Rehabilitovan je tek 1906, vraćen u vojsku i unapređen u čin majora.
1905. U Moskvi je izbila pobuna radnika, koja je brzo ugušena u krvi.
1917. U Brest-Litovsku su u Prvom svetskom ratu otpočeli mirovni pregovori Nemačke i nove ruske vlade uspostavljene Oktobarskom revolucijom.
1940. U saobraćajnoj nesreći poginuo je američki pisac Natanijel Vest (Nathanael West), slikar užasa ljudske sudbine. Njegovo šokantno, groteskno, gorko i satirično-komično delo nastalo je u bolnoj konfrontaciji s najbesmislenijim i najapsurdnijim vidovima američkog društva (Holivud, reklamokratija, militarizam, kult uspeha). Dela: romani ''Gospođica Usamljena srca'', ''Dobar milion'', ''Dan skakavca''.
1942. Američki bombarderi napali su glavni grad Burme Rangun, koji su u Drugom svetskom ratu okupirali Japanci.
1944. Umro je američki filmski glumac Hari Lengdon (Harry Langdon), glumac dečjeg lica, jedan od najupečatljivijih likova američke burleske u doba nemog filma. Najčešće je tumačio sramežljive sanjalice, bojeći svoje likove gorkom i destruktivnom poetičnošću. Filmovi: ''Siledžija'', ''Dugačke pantalone'', ''Troje su već gomila''.
1956. Poslednji britanski i francuski vojnici, koji su kao agresori učestvovali u Sueckom ratu, napustili su egipatski lučki grad Port Said.
1958. Francuska i Egipat potpisali su trgovinski ugovor na dvogodišnjicu Sueckog rata.
1968. Severna Koreja je oslobodila 82 člana posade američkog špijunskog broda ''Pueblo'', 11 meseci pošto je severnokorejska mornarica zarobila brod, uhvativši ga u nedozvoljenoj misiji.
1969. Umro je američki filmski režiser austrijskog porekla Džozef fon Šternberg (Josef von Sternberg), vizuelni perfekcionista, majstor osvetljenja i kontrasta. Pođednako je upečatljiv u epskim scenama i u krupnim planovima izrazite plastičnosti i senzibiliteta, što je umnogome rezultat sjajne saradnje s glumicom Marlen Ditrih (Marlene Dietrić). Filmovi: ''Podzemlje'', ''Plavi anđeo'', ''Maroko'', ''Jedna američka tragedija'', ''Šangaj ekspres'', ''Plava venera'', ''Crvena kraljica'', ''Djavo je žena'', ''Šangajsko podzemlje'', ''Makao''.
1979. Umro je američki filmski producent Deril Frensis Zanuk (Darryl Francis Zanuck), koji je 1933. osnovao filmsku kompaniju ''Tventi senčeri foks''. Bio je producent niza značajnih filmova: ''Plodovi gneva'', ''Sve o Evi'', ''Viva Zapata!'', ''Najduži dan'', ''Koreni neba'', ''Mladi gospodin Linkoln''.
1984. Madonin singl "Like a Virgin" dospeo je na prvo mesto top-lista i tu ostao šest nedelja.
1988. Južna Afrika potpisala je sporazum sa UN, kojim je dala nezavisnost Namibiji, poslednjoj koloniji u Africi, bivšoj nemačkoj koloniji, od Prvog svetskog rata pod upravom Južne Afrike.
1989. Umro je irski pisac Semjuel Beket (Samuel Beckett), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1969, koji je 1953. dramom ''Čekajući Godoa'', najznačajnijim dramskim tekstom epohe, otvorio eru ''drame apsurda''. U njegovim delima dominira raspad građanskog društva, dehumanizujuća slika čoveka i beznadežna situacija neobičnih bića na kraju sveta i vremena, što simboliše apsurdnost ljudske egzistencije. Živeo je u Francuskoj i pisao na francuskom, smatrajući da se tek na stranom jeziku može pisati bez stila, što je bio njegov ideal. Ostala dela: roman ''Marfi'', trilogija ''Moloa'', ''Malone umire'', ''Neimenljivi'', drame ''Kraj igre'', ''Poslednja traka'', ''Igre bez reči'', ''Srećni dani'', ''Igra'', ''Ne ja''.
1989. Rumunski predsednik Nikolae Čaušesku (Nicolae Ceausescu) pobegao je helikopterom iz Bukurešta sa suprugom Elenom, čime je posle 24 godine okončana njegova diktatorska vladavina. Uskoro su uhvaćeni i tri dana kasnije streljani u Trgovištu.
1990. Bivši lider sindikata ''Solidarnost'' Leh Valensa (Leć Walesa) je posle izborne pobede preuzeo dužnost predsednika Poljske.
1992. U Tripoliju je saopšteno da je poginulo svih 158 Libijaca i stranaca prilikom pada libijskog aviona ''Boing 727''. Avion je leteo na domaćoj liniji.
1993. Umro je srpski pisac i likovni kritičar jevrejskog porekla Oto Bihalji Merin, koji je s bratom Pavlom 1928. osnovao izdavačku kuću ''Nolit'' i uređivao književno-politički časopis ''Nova literatura''. Zbog procesa Otokaru Keršovaniju bio je prinuđen da emigrira i u Nemačkoj je uređivao časopis proleterskih pisaca ''Linkskurve''. Kao aktivni antifašista u Parizu je 1933. osnovao Institut za borbu protiv fašizma, a 1936. otišao je u Španiju gde se na strani republikanaca borio protiv fašističkih snaga Fransiska Franka (Francisco Franco). Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumačenju i shvatanju savremenog stvaralaštva. Dela: roman ''Doviđenja u oktobru'', eseji i umetnička kritika ''Osvajanje neba'', ''Misli i boje'', ''Susreti sa mojim vremenom'', ''Jugoslovenska skulptura XX veka'', ''Graditelji moderne misli'', ''Naivna slika sveta'', ''Prodori moderne umetnosti'', ''Kraj umetnosti u doba nauke?'', ''Maske sveta'', ''Re-vizija umetnosti'', ''Modern German art'', ''Goja i mi'', ''Kapričosi'', ''Užasi rata'', ''Anri Ruso, život i delo'' (sa suprugom Lizom), monografije ''Krsto Hegedušić'', ''Gabrijel Stupica'', ''Bogosav Živković'', ''Vangel Naumovski'', delo o Španskom građanskom ratu ''Španija između smrti i rađanja''.
1993. Alina Fernandes Revuelta (Fernandez), ćerka kubanskog predsednika Fidela Kastra (Castro), napustila je Kubu i dobila politički azil u SAD.
1993. Južnoafrički belački parlament okončao je eru aparthejda, izglasavši većinom od 237 prema 45 prelazni ustav zemlje, što je omogućilo održavanje prvih sverasnih izbora u istoriji Južne Afrike.
1994. Italijanski premijer Silvio Berluskoni (Berlusconi) je zbog optužbi za korupciju podneo ostavku, sedam meseci pošto je kao 53. posleratni šef vlade preuzeo kormilo koalicione vlade konzervativnih partija.
1996. Gerilci peruanskog levičarskog pokreta ''Tupak Amaru'' su ''božićnjim gestom'', kako su ga nazvali, oslobodili 225 talaca u japanskoj ambasadi u Limi, zadržavši 140 talaca.
2001. Vođa plemena Paštuna u Avganistanu Hamid Karzai položio je na ceremoniji u Kabulu zakletvu kao predsednik privremene vlade.
2003. U Beogradu je počelo suđenje optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Djinđića.
2004. Poslovno rukovodstvo novinske kuće ''Politika novine i magazini'' odlučilo je da ugasi beogradski dnevni list ''Ekspres'', osnovan 1963. godine.
2005. Međunarodni sud pravde u Hagu presudio je da je Uganda jedina kriva za petogodišnju vojnu invaziju na DR Kongo (1998 - 2003) i da treba da plati ratnu odštetu od 10 milijardi dolara. U kongoanskom ratu, u kojem je nastradalo oko tri miliona civila, učestvovalo je čak devet stranih armija i pobunjeničkih pokreta. 1988. Južna Afrika potpisala je sporazum sa UN, kojim je dala nezavisnost Namibiji, poslednjoj koloniji u Africi, bivšoj nemačkoj koloniji, od Prvog svetskog rata pod upravom Južne Afrike. Ja sam samo ptica nosena vetrom, kako da postanem deo snova ii svemira gost
Dogodilo se na današnji dan Danas je subota, 23. decembar, 359. dan 2006. Do kraja godine ima osam dana.
1777. Rođen je ruski car Aleksandar I Pavlovič Romanov, koji je po stupanju na presto 1801. otpočeo seriju liberalnih reformi i za vreme čije je vladavine do smrti 1825. Rusija teritorijalno proširena. Savezništvo koje je 1807. zaključio s francuskim carem Napoleonom I - protiv kojeg je prethodno ratovao u savezu s Austrijom, Pruskom i Engleskom - iskoristio je da u ratu protiv Švedske otrgne Finsku, koja je 1809. priključena Rusiji kao velika kneževina. Pripojio je i velike delove Poljske, a posle pobede u ratu s Otomanskim carstvom i Besarabiju. Savezništvo je raskinuto Napoleonovim pohodom na Rusiju 1812. tokom kojeg je francuska armija pretrpela uništavajući poraz, a Aleksandar I je trijumfalno ušao u Pariz gde su vođeni mirovni pregovori.
1790. Rođen je francuski orijentalista Žan Fransoa Šampolion (Jean Fransois Shampollion), osnivač egiptologije. Dešifrovao je 1822. hijeroglife s ploče pronađene 1799. u egipatskom mestu Rešid i utvrdio da oni nisu samo simboličko nego i fonetsko pismo.
1804. Rođen je francuski pisac Šarl Ogisten Sent Bev (Charles Augustin Sainte Beuve), najistaknutiji predstavnik francuske književne kritike. Počeo je romantičarskim pesmama i romanom ''Naslada'', ali se potom posvetio isključivo književnoj kritici i istoriji koje je obnovio prodornim analizama dela i pisaca. Ostala dela: pesme ''Život, poezija i misli Žozefa Delorma'', kritike ''Književni portreti'', ''Por-Roajal'', ''Razgovori ponedeljkom''.
1810. Rođen je nemački egiptolog Karl Ričard Lepsijus (Rićard Lepsius), koji se smatra osnivačem moderne arheologije. Njegove ''Egipatske hronologije'' utemeljile su naučno izučavanje rane egipatske istorije.
1832. Francuska je zauzela Antverpen, primoravši Holandiju da prizna nezavisnost Belgije.
1834. Umro je engleski ekonomista i demograf Tomas Robert Maltus (Thomas, Malthus), poznat po ''zakonu stanovništva''. Prema tom zakonu stanovništvo se uvećava geometrijskom, a proizvodnja hrane aritmetičkom progresijom.
1861. Otomansko carstvo primorano je da prihvati ujedinjenje Vlaške i Moldavije koje su ujedinjene u državu pod nazivom Rumunija.
1872. Umro je francuski pisac Teofil Gotje (Theophile Gautier), majstor reči i oblika, preteča parnasovaca, koji je kultivisao ''umetnost radi umetnosti'' (l'art pour l'art). Dela: pesme ''Emalji i kameje'', proza ''Gospođica de Mopen'', ''Roman jedne mumije'', ''Kapetan Frakas'', kritike ''Istorija dramske umetnosti u proteklih 25 godina'', ''Istorija romantizma''.
1888. U trenucima depresije, holandski slikar Vinsent fan Gog (Vincent van Gogh) odsekao je svoje levo uvo.
1918. Rođen je nemački državnik Helmut Šmit (Sćmidt), jedan od lidera Socijaldemokratske partije, koji je posle povlačenja Vilija Branta (Willy Brandt) od 1974. do 1982. bio kancelar Zapadne Nemačke. Prethodno je u Brantovoj vladi od 1969. do 1972. bio ministar odbrane, a do 1974. ministar privrede i finansija.
1920. Francuska i Velika Britanija odobrile su konvenciju kojom su određene granice Sirije i Palestine.
1925. Rođen je francuski političar Pjer Ežen Beregovua (Pierre Eugene Beregovoy), šef francuske vlade od aprila 1992. do marta 1993, kad je podneo ostavku posle izbornog poraza socijalista na parlamentarnim izborima. Nekoliko sedmica kasnije se ubio, našavši se pod snažnim medijskim pritiskom zato što je navodno svojevremeno dobio povoljan stambeni kredit.
1933. Rođen je japanski car Akihito, koji je na presto stupio 1990, posle smrti oca, cara Hirohita.
1943. Vrhovna komanda savezničkih snaga za Sredozemlje i Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije postigli su u Drugom svetskom ratu sporazum o prihvatanju jugoslovenskih izbeglica. Dogovoreno je njihovo prebacivanje u severnu Afriku i stvaranje izbegličkih zbegova.
1948. U Tokiju je izvršena smrtna kazna nad sedmoricom japanskih ratnih zločinaca, uključujući bivšeg premijera Hidekija Tođa, koje je Međunarodni vojni sud osudio na smrt zbog zločina protiv čovečnosti u Drugom svetskom ratu.
1953. Streljan je bivši šef zloglasne sovjetske političke policije NKVD i potpredsednik sovjetske vlade Lavrentije Pavlovič Berija, koji je uhapšen sredinom 1953, posle smrti diktatora Josifa Staljina, pod optužbom da je kovao zaveru da preuzme vlast u ŠSR-u. U ''velikim čistkama'' organizovao je fizičke likvidacije boljševičkih prvaka i od 1938. rukovodio je aparatom na čelu sistema koncentracionih logora u koje su bili zatočeni milioni ljudi. Upamćen je po patološkim sklonostima, uključujući seksualno iskorišćavanje devojaka i mladih žena, koje je ''lovio'' krstareći automobilom Moskvom i potom likvidirao.
1963. Na grčkom putničkom brodu ''Lakonija'', zahvaćenom požarom posle eksplozije u severnom Atlantiku, poginulo je 128 ljudi, a 908 je spaseno pre nego što je 29. decembra brod potonuo.
1964. Na Cejlonu (sadašnja Šri Lanka) u ciklonu je poginulo najmanje 2.000 ljudi.
1972. Umro je ruski konstruktor aviona Andrej Nikolajevič Tupoljev, koji je rukovodio izradom više od 100 tipova aviona, uključujući bombardere i džinovski ANT-20 ''Maksim Gorki''. Posle Drugog svetskog rata konstruisao je putničke avione, među kojima i ''TU-144'', prvi supersonični avion u svetu.
1972. U zemljotesu koji je pogodio glavni grad Nikaragve Managvu poginulo je 7.000 ljudi.
1989. SAD su ojačale okupacione snage u Panami s još 2.000 vojnika, tako da je u gušenju neočekivano jakog otpora pristalica nekadašnjeg štićenika Vašingtona, panamskog premijera generala Manuela Antonija Norijege (Antonio Noriega), učestvovalo 26.000 vojnika. Kasnije je otkriveno da su oni počinili mnoge zločine nad panamskim civilima, ali SAD, zahvaljujući dominantnoj poziciji u svetu, ni na koji način nisu pretrpele posledice zbog zlodela u panamskoj operaciji niti su neprijatne činjenice privukle ozbiljniju pažnju medija.
1990. Većina Slovenaca se na referendumu izjasnila za otcepljenje od Jugoslavije.
1994. Republika Srpska i muslimanska vlada u Sarajevu su, posle mirovne misije bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera (Jimmy Carter), potpisale četvoromesečno primirje počev od 1. januara
1995. Muslimanske trupe su 40 dana pre isteka tog roka prekršile primirje ofanzivama na Vlašić i Majevicu, ali vodeće sile Zapada, posebno SAD, nisu to ni verbalno osudile.
1995. U indijskom gradu Dabali, severno od Nju Delhija, požar je u banketnoj sali u vreme školske svečanosti progutao najmanje 538 žrtava, mahom dece između četiri i po i 14 godina.
1996. Na Jamajci su četiri žene zaređene u sveštenički čin, što je bio prvi takav slučaj u 330-godišnjoj istoriji anglikanske crkve u karipskom području.
1997. Umro je japanski glumac Toširo Mifune, koji je svetsku slavu stekao tumačenjem uloga samuraja, posebno u filmovima režisera Akire Kurosave. Filmovi: ''Rašomon'', ''Sedam samuraja'', ''Legenda o Musašiju'', ''Ponori ljubavi'', ''Krvavi presto'', ''Skrivena tvrđava'', ''Jodžimbo'', ''Pobuna'', ''Admiral Jamamoto'', ''Pakao na Pacifiku'', ''Crveno sunce'', ''Bitka za Midvej'', ''Šogun''.
1998. Vrhovni sud Belgije presudio je da je bivši generalni sekretar NATO Vili Klas (Willy Claes) kriv za ''pasivnu korupciju'' u skandalu ''Agusta-Daso'', odnosno podmićivanju prilikom ugovaranja vojnih isporuka.
2002. Italijanska kraljevska porodica, kojoj mnogi Italijani nisu oprostili saradnju s fašističkim diktatorom Benitom Musolinijem (Mušolini) tokom Drugog svetskog rata, doputovala je u kratku posetu otadžbini, prvi put posle 56 godina izbeglištva.
2004. Umro je bivši indijski premijer Narasima Rao (Narasimha), autor indijskih ekonomskih reformi 1991-1996. godine.
2005. Posle 138 godina u Slovačkoj je ukinuta vojna obaveza.
Ja sam samo ptica nosena vetrom, kako da postanem deo snova ii svemira gost
Danas je nedelja, 24. decembar, 358. dan 2006. Do kraja godine ima sedam dana.
1167. Rođen je engleski kralj Džon (John), mlađi sin Henrija II (Henry), poznat kao Džon Bez Zemlje (Lackland). Tokom vladavine od 1199, kad je na prestolu nasledio brata Ričarda I (Rićard), obnovio je rat s francuskim kraljem Filipom II Avgustom (Philippe Auguste), koji mu je preoteo nekoliko velikih poseda na kontinentu, uključujući Normandiju 1205. Takođe se 1208. sukobios papom Inoćentijem III (Innocent), osporavajući mu izbor kenterberijskog nadbiskupa, zbog čega ga je Vatikan 1212. ekskomunicirao iz Crkve. U sukobu s plemstvom 1215. morao je da popusti i potpiše ''Magna kartu libertatum'', veliku povelju sloboda u Engleskoj, kojom je ograničena vlast kralja i uspostavljena osnova engleske ustavnosti i javnog prava.
1491. Rođen je španski sveštenik Injasio de Lojola (Ignacio, Loyola), osnivač rimokatoličkog jezuitskog reda 1534. Kao oficir ranjen je u borbi protiv Francuza, potom je studirao teologiju u Barseloni i na Sorboni, gde je postao magistar teologije. Za ''generala'' jezuitskog reda izabran je 1541. i taj položaj zauzimao je do smrti 1556. Izradio je ustav jezuita i priručnik ''Duhovne vežbe za vladavinu nad samim sobom''.
1524. Umro je portugalski moreplovac Vasko da Gama (Vasco), koji je 1498. pronašao pomorski put u Indiju ploveći oko Afrike, zahvaljujući čemu su detaljnije upoznati obrisi afričkog kopna, a Indijski okean uvršćen u svetska mora. To je doprinelo razvoju trgovine zapadne Evrope s Azijom i jačanju moći Portugalije. Prilikom drugog putovanja u Indiju 1502. uspostavio je portugalsku kolonijalnu vlast, a tokom trećeg umro je u Indiji.
1798. Rođen je poljski pisac jevrejskog porekla Adam Mickijevič (Mickiewicz), najveći poljski romantičar, čija dela odlukuje izuzetno bogat i slikovit jezik. U mladosti je zbog učešća u ilegalnom omladinskom udruženju ''Filomati'', bliskom masonima, 1823. prognan u Rusiju, gde se družio s istaknutim ruskim intelektualcima i piscima. Odatle je emigrirao u Nemačku, potom u Švajcarsku i Italiju, a zatim je u Parizu predavao slovensku književnost. Umro je u Otomanskom carstvu 1855, što ga je sprečilo u nameri da u vreme Krimskog rata formira poljske legione za borbu protiv Rusije. U idiličnom epu posvećenom rodnom kraju ''Pan Tadeuš'', opisao je staru Poljsku koja nestaje. Ostala dela: zbirke pesama ''Balade i romanse'', ''Krimski soneti'', epovi ''Gražina'', ''Konrad Velenrod'', drama ''Zadušnice'', politička brošura ''Knjige poljskog naroda i hodočasništva poljskog'', ciklus predavanja ''Slovenske književnosti''.
1818. Rođen je engleski fizičar Džejms Preskot Džul (James Prescott Joule), poznat po zakonu o toploti koji razvija struja u provodniku i po eksperimentalnom određivanju mehaničkog ekvivalenta toplote. Njemu u čast međunarodna merna jedinica za energiju, rad i količinu toplote nazvana je ''džul'' (oznaka J). Termodinamički proces pretvaranja toplotne energije u mehaničku, na osnovu kojeg rade turbomlazni avioni, nazvan je ''Džulov ciklus''.
1838. Osam godina pošto je hatišerifom priznao Srbiji unutrašnju samoupravu, turski sultan Mahmud II je uz podršku Rusije privremeno ograničio vlast srpskog kneza Miloša Obrenovića.
1863. Rođen je srpski državnik Ljuba Davidović, jedan od prvaka Radikalne stranke Srbije. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i bio dobrovoljac u srpsko-bugarskom ratu 1885, a 1901. osnovao je s Jašom Prodanovićem Samostalnu radikalnu stranku, za čijeg predsednika je izabran 1912. Prvi put ministar prosvete postao je 1904, na tom položaju bio je i od 1914. do 1917. u vladi Nikole Pašića i treći put 1918. Jedan je od tvoraca Krfske deklaracije. Posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919. postao je predsednik novostvorene Demokratske stranke, iste godine premijer, a vladu je drugi put sastavio 1924.
1863. Umro je engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri (William Makepeace Thackeray), oštar kritičar društva, posebno obožavanja novca i položaja. Dela: romani ''Vašar taštine'', ''Henri Ezmond'', ''Istorija Pendenisa'', ''Njukamovi'', ''Virdžinijanci'', satira ''Knjiga o snobovima'', književne kritike ''Engleski humoristi XVIII veka'', istorijsko delo ''Četiri Džordža''.
1865. U mestu Pulaski u američkoj državi Tenesi osnovana je belačka rasistička organizacija Kju-Kluks-Klan.
1883. Rođen je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, majstor sa izrazitim osećanjem za boju. Posle studija u Minhenu, Rimu i Parizu, proputovao je Španiju, severnu Afriku i Italiju i dugo je živeo u Parizu, a od 1948. u Beogradu. Najčešće je slikao predele i mrtvu prirodu, u početku pod uticajem minhenske škole i pariske škole Andre Lota (Lhote), da bi potom izgradio stil na iskustvima postimpresionizma, stvarajući slike koje odlikuje naglašeno osećanje za boju i prozračna atmosfera. U poslednjoj fazi približio se lirskoj apstrakciji.
1914. Velika Britanija je u Prvom svetskom ratu prvi put u istoriji doživela napad iz vazduha kad je nemački avion bacio jednu bombu na Dover.
1922. Rođena je američka filmska glumica Lusi Džonson (Lucy Johnson), poznata kao Ava Gardner, koja je nesvakidašnjom pojavom izmenila tip filmske lepotice i ostvarila niz uloga tajanstvenih i inteligentnih žena. Filmovi: ''Ploveće pozorište'', ''Snegovi Kilimandžara'', ''Sunce se ponovo rađa'', ''Usamljena zvezda'', ''Naga Maja'', ''Noć iguane'', ''Pedeset pet dana u Pekingu'', ''Sudija za vešanje''.
1942. Ubijen je francuski admiral Žan Luj Gzavije Fransoa Darlan (Jean Louis Xavier Francois), komandant severnoafričkih snaga kvislinškog režima Anrija Petena (Henri Petain). Suprotno Petenovoj naredbi, tokom iskrcavanja angloameričkih trupa u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu olakšao im je napredovanje, naredivši prekid vatre. ''Slobodni Francuzi'' su ga ipak i dalje smatrali izdajnikom i jedan pristalica generala Šarla de Gola (Charles, Gaulle) izvršio je u Alžiru atentat na njega.
1942. Na nemačkom eksperimentalnom poligonu u mestu Pinemunde u Drugom svetskom ratu uspešno je testirana nova raketa zemlja-zemlja nazvana ''FZG76'', koja je kasnije postala poznata kao raketa ''Fau 1''.
1943. Predsednik SAD Frenklin Rozevelt (Franklin Roosevelt) saopštio je da će savezničkim trupama u invaziji na Evropu pod nemačkom okupacijom u Drugom svetskom ratu komandovati general Dvajt Ajzenhauer (Dwight Eisenhower).
1944. U Novom Sadu je počeo da izlazi dnevnik ''Sabad Vajdašag'', list mađarske nacionalne manjine u Jugoslaviji, koji je u septembru 1945. preimenovan u ''Mađar so''.
1951. Libija je proglašena nezavisnom državom pod kraljem Idrizom I.
1982. Umro je francuski pisac Luj Aragon (Louis), najpre dadaista, potom nadrealista, koji se posle kongresa revolucionarnih pisaca u Harkovu 1930. opredelio za socrealizam. Komunističkoj partiji Francuske pristupio je 1927, učestvovao je u građanskom ratu u Španiji i u francuskom Pokretu otpora u Drugom svetskom ratu. Dela: zbirke pesama ''Vatra radosti'', ''Ura Ural'', ''Elzine oči'', ''Oči sećanja'', ''Elza'', romani ''Seljak iz Pariza'', ''Bazelska zvona'', ''Gospodske četvrti'', ''Orelijen'', ''Sveta nedelja'', ''Komunisti'', ''Blanša ili zaborav'', eseji ''Komunistički čovek'', ''Sovjetska književnost'', ''Za socijalistički realizam'', ''Rasprava o stilu'', ''O Stendalu''.
1989. Premijer Paname general Antonio Norijega (Noriega), bivši štićenik SAD, sklonio se pred američkim okupacionim trupama u diplomatsko predstavništvo Vatikana.
1991. Mihail Gorbačov predao je Borisu Jeljcinu komandu nad sovjetskim nuklearnim oružjem.
1992. Predsednik SAD Džordž Buš (George Bush) amnestirao je bivšeg ministra odbrane Kaspara Vajbergera (Casper Weinberger) i još pet funkcionera umešanih u skandal ''Irangejt''.
1994. Islamski teroristi su prilikom otmice u Alžiru francuskog putničkog aviona ubili dvoje ljudi, uzevši za taoce 239 ljudi.
1995. Na parlamentarnim izborima u Turskoj najviše glasova osvojila je islamistička Partija prosperiteta, što je bila prva izborna pobeda islamista u 72-godišnjoj istoriji sekularne Turske.
1997. Islamski teroristi su u dva masakra ubili 59 civila u Alžiru.
1999. Bivši komandant armije Obale Slonovače Rober Gei (Robert Guei) saopštio je da je zbacio s vlasti izabranog predsednika Anrija Konana Bedija (Henri, Bedie).
2002. Ukrajinski putnički avion koji je prevozio ukrajinske vazduhoplovne stručnjake srušio se u Iranu, što nije preživeo niko od 46 putnika i članova posade. Ja sam samo ptica nosena vetrom, kako da postanem deo snova ii svemira gost
Potrebno mi je mnogo sunca, i to i noću, jedno da me susreće, jedno da zamnom svetlost baca,... Прикажи више u ponoru jedno dubokom, jedno da nosim u ruci kad od jada ne vidim prst pred sobom.
Potrebno mi je mnogo nežnosti, i to svakog dana, i mnogo od milošte reči: potrebno mi je primirje između srca i sećanja između neba i bola koji pred njim kleči.
Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena lica mnoga, i to svakog trena, potreban mi prijatelj i to što veći, potrebni su mi mostovi viseći....D.M.
kada ja legnem tada vi dodjete