Ti, tajna mog oka, mili i jedini u duši, ćutnja na usnama, tepanje samoće kroz nepreglednu daljinu srca, gde sam te srela iznenada, ne znajući da te sudbina šalje, gde sam te brala po suncu i po rosi, moj muški cvete u bolu zore međ vetrovima, evo se klanjam tvome mirisu i tvome trnu, i glasu što me vodi da ne zalutam, i senci koju sam upila pa živim u prisutnosti odvojenoj nadom i snagom molitava.
Evo te veličam, slugo i gospodaru mojih godina, čežnjo u koju sam uronila i zaustavila vreme, strepnjo što te šapućem svakog trenutka, svetlosti u kojoj se palim i gasim kao svitac iznad pšeničnog polja, kroz koje leto korača ponosno i stameno kao ti kroz moje srce, kroz moj život.
D.Dragojlović
[ image disabled ] Ja sam samo ptica nosena vetrom, kako da postanem deo snova ii svemira gost
Ispleti ovaj dan U pletenicu secanja I sakrij ga U maglovitoj peni Mastanja Za nas neka se Obznane Sve dolazece godine U sjaju zrelosti U smirenoj strasti Zajednickih Budjenja
nep. autor
[ image disabled ]
Ja sam samo ptica nosena vetrom, kako da postanem deo snova ii svemira gost
Ovo mi je prisapnula jedna dugorepa ptica, brbljiva, sveznajuca, prozracna kao svetlost.
Hoces li da cujes caroliju prisapnula je cucoravo i dotakla mi kljunom rame i krajicak uha.
I rekla mi je caroliju: najvaznije na svetu, to je umeti videti vetar i cuti sneg kako pada; umeti dotaci prstom sumrak na prvom uglu i osetiti na usni sanjavi ukus mesecine.
Ja se samo osmehnuh lepoj dugorepoj ptici. Jer i ja imam caroliju, najvazniju na svetu.
To je videti necije lice i cuti neciji govor i dodirnuti rukom neciju ruku i kosu onda, kad vise nikog nemas,
kad si ostao sam,
dok jedno veliko leto napusta ove ulice i ostavlja za sobom zute pecate lisca po plocnicima, u krosnjama i u secanju.
O Leukonojo, nemoj da ispituješ kakav su kraj meni, a kakav tebi odredili bozi. Nikad ne tragaj za tajnim znacenjem vavilonskih brojki. Greh je to velik. Mnogo je bolje predati se sudbi, bilo da nam Jupiter dade još mnoge zime da živimo, bilo da nam ova, koja valja more i valove razbija o tvrde grebene, poslednja bude. Pamet u glavu, toci svoja vina i nemoj da sanjaš odvec duge nade u kratkom životu. Dok mi zborimo, zavidno vreme beži. Zato uživaj danas, u sutrašnji dan nikad ne veruj mnogo.
[ image disabled ]
KVINT HORACIJE FLAK 65 - 8. pr. n. e. RIMSKA KNJIŽEVNOS
Ja sam samo ptica nosena vetrom, kako da postanem deo snova ii svemira gost
Sve te vodilo k meni iz daljine, iz mraka sve te vodilo k meni već od prvih koraka. mada ništa nisi rekla, ja sam znao, ja sam znao iz tih kretnji i porijekla sve je isto, sve je kao. Sve te vodilo k meni sve što rode samoće mala primorska mjesta isti pisci i ploče. kad te baci kao ladu noćni val do moga praga nije bilo teško znati da mi moraš biti draga da mi moraš biti draga. Sve te vodilo k meni tvoje oči i usta tvoje ljubavi mrtve moja loša iskustva. mi smo bili na početku istim vinom opijeni i kad si išla krivim putem sve te vodilo k meni sve te vodilo k meni.
Arsen Dedic
[ image disabled ]
Ja sam samo ptica nosena vetrom, kako da postanem deo snova ii svemira gost
O v d e reci rastu klijaju m i s l i cvetaju secanja mastanja tebi meni O nama udji u zemlju sna zabOravi na mOmenat svakOdnevicu razgledaj ostrvo zaboravljenih leptira tamO iza ruzinOg zbuna OVDE
Karel Destovnik
[ image disabled ]
Ja sam samo ptica nosena vetrom, kako da postanem deo snova ii svemira gost
Potrebno mi je mnogo sunca, i to i noću, jedno da me susreće, jedno da zamnom svetlost baca,... Прикажи више u ponoru jedno dubokom, jedno da nosim u ruci kad od jada ne vidim prst pred sobom.
Potrebno mi je mnogo nežnosti, i to svakog dana, i mnogo od milošte reči: potrebno mi je primirje između srca i sećanja između neba i bola koji pred njim kleči.
Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena lica mnoga, i to svakog trena, potreban mi prijatelj i to što veći, potrebni su mi mostovi viseći....D.M.
kada ja legnem tada vi dodjete